Tunel povezuje Francusku i Italiju ispod planinskog masiva Mont Blana.
Tragedija iz 1999. godine značajno je uticala na bezbednosne standarde tunela.
Tunel Mont Blan, jedna od najvažnijih drumskih veza između Italije i Francuske, obeležio je šest decenija postojanja velikim infrastrukturnim zahvatom. Nakon 102 dana potpunog zatvaranja, tunel je vraćen u punu funkciju, uz dodatna unapređenja bezbednosnih sistema i konstrukcije.
Iako se radilo o rutinskoj modernizaciji, istorija ovog tunela pokazuje da je svako zatvaranje mnogo više od tehničkog zahvata. Posebno zbog tragedije iz 1999. godine, koja je trajno promenila način na koji se bezbednost u tunelima posmatra u celoj Evropi.
Povezuje Italiju i Francusku kroz Alpe
Tunel Mont Blan (Tunnel du Mont-Blanc / Traforo del Monte Bianco) dug je 11,611 kilometara i povezuje Šamoni u Francuskoj sa Kurmauerom u dolini Aosta u Italiji. Prolazi ispod najvišeg planinskog masiva u Alpima, Mont Blana, čiji vrh doseže 4.805 metara nadmorske visine.
Tunel je deo evropskog saobraćajnog koridora E25 i ključna je veza između autoputa A40 u Francuskoj i A5 u Italiji, omogućavajući direktan drumski transport između zapadne i južne Evrope tokom cele godine.
Kako je nastao jedan od najvećih inženjerskih poduhvata Evrope
Ideja o probijanju tunela ispod Mont Blana pojavila se još nakon Drugog svetskog rata. Prvi radovi na italijanskoj strani započeti su 1946. godine, dok je projekat zvanično institucionalizovan 1957.
Francuska i Italija potpisale su niz međudržavnih sporazuma između 1949. i 1953. godine, čime je otvoren put za zajedničku realizaciju projekta. Osnovane su dve kompanije: SITMB na italijanskoj i STMB (danas ATMB) na francuskoj strani.
Bušenje tunela počelo je 1959., a dve ekipe su se spojile 4. avgusta 1962. godine, sa odstupanjem od svega nekoliko centimetara što se i danas smatra izuzetnim inženjerskim dostignućem.
Svečano otvaranje tunela 1965.
Tunel Mont Blan svečano je otvoren 19. jula 1965. godine, u prisustvu tadašnjeg predsednika Francuske Šarla de Gola i predsednika Italije Đuzepea Saragata. U trenutku otvaranja bio je najduži drumski tunel na svetu.
Njegovim puštanjem u rad, drumski saobraćaj preko Alpa postao je pouzdan tokom cele godine, bez zavisnosti od vremenskih uslova na planinskim prevojima. Tunel je brzo postao ključna tačka za teretni i putnički saobraćaj između Mediterana i severne Evrope.
Tragedija iz 1999. koja je promenila sve
Najcrnji dan u istoriji tunela dogodio se 24. marta 1999. godine, kada je kamion koji je prevozio brašno i margarin zahvatio požar unutar tunela. Vatra se proširila izuzetno brzo, uz temperature veće od 1.000 stepeni i gust otrovni dim.
U nesreći je stradalo 39 ljudi, a tunel je zatvoren na više od tri godine. Tokom tog perioda sprovedena je potpuna rekonstrukcija bezbednosnih sistema, uključujući nove ventilacione sisteme, sigurnosna skloništa, kamere, detekciju požara i strožije protokole za saobraćaj. Tunel je ponovo otvoren 2002. godine, sa bezbednosnim standardima koji su tada smatrani najvišim u Evropi.
Današnji režim, modernizacija i zatvaranje od 102 dana
U godinama nakon ponovnog otvaranja, tunel je pod stalnim nadzorom i prolazi kroz redovne modernizacije. Najnovija faza radova uključivala je 102 dana potpunog zatvaranja, tokom kojih su sanirani delovi svoda, poboljšani sistemi nadzora i dodatno ojačana konstrukcija.
Danas važe stroga pravila: ograničenje brzine između 50 i 70 km/h, minimalna distanca između vozila i precizno kontrolisan protok saobraćaja. Upravljanje tunelom obavlja zajednička francusko-italijanska struktura, sa centralnim bezbednosnim nadzorom 24 časa dnevno.
Posle 60 godina rada, tunel Mont Blan ostaje jedan od najvažnijih infrastrukturnih objekata u Evropi simbol saradnje, ali i podsetnik da bezbednost u ovakvim objektima nema konačnu tačku, već zahteva stalno unapređenje.
