Svekrva je predložila ženi da kuću koju je sama kupila i gradila, prepiše na svog muža
Žena je slučajno čula razgovor svekrve koja je govorila da kuća mora ostati u njihovoj porodici jer ona 'nije odavde i nema nikoga svog'
Odnosi sa svekrvom ponekad mogu biti komplikovani, posebno kada se u celu priču umešaju novac i imovina. Jedna žena ispričala je na društvenim mrežama kako je ostala zatečena nakon što je slučajno čula telefonski razgovor svoje svekrve. Do tog trenutka verovala je da joj želi dobro, ali ono što je čula nateralo ju je da potpuno promeni mišljenje.
Sve je počelo kada joj je majka njenog supruga predložila da kuću koju je snaja sama kupila i godinama gradila prepiše na muža. Objasnila joj je da bi takva odluka bila najbolja za njihovu porodicu. Žena u početku nije znala šta da misli o tom predlogu, a zbog načina na koji joj je svekrva sve predstavila počela je čak i da se dvoumi.
"Zastala sam u hodniku i čula njen razgovor"
"Njegova majka govorila je sa takvom sigurnošću, kao da je njen zahtev nešto sasvim prirodno, da sam počela da se dvoumim. Sve dok jednog dana, prolazeći hodnikom ustanove, nisam zastala i čula njen telefonski razgovor. Ono što sam tada čula promenilo je sve. Jasno je rekla, bez imalo oklevanja: 'Nagovori je da kuću prepiše na mog sina. Kad bude njegova, pola će pripasti porodici. Ona nije odavde, nema nikoga svog i ova kuća mora ostati u našoj krvnoj lozi.' Krv mi se sledila u žilama. Ovo nije bilo zbog porodice. Nije bilo zbog zaštite. Bio je to plan", ispričala je žena.
Kuću je imala pre nego što je upoznala supruga
Posebno ju je zasmetalo to što je reč o nekretnini koju je, kako tvrdi, stekla pre nego što je uopšte upoznala sadašnjeg supruga. Kuću je kupila i gradila sopstvenim novcem, bez finansijske pomoći porodice, nasledstva ili pozajmljenog novca.
Upravo zato nije videla razlog zbog kojeg bi trebalo da se odrekne vlasništva nad nečim što je sama stekla. Nakon razgovora koji je slučajno čula odlučila je da kuću neće prepisati na supruga.
Žena smatra da iza predloga nije stajala briga za njenu budućnost ili stabilnost braka, već želja da njena nekretnina s vremenom postane deo imovine suprugove porodice. Za nju bi takva odluka značila i odricanje od dela sopstvene finansijske sigurnosti.
Naglasila je i da poverenje među supružnicima ne bi trebalo dokazivati prepisivanjem lične imovine. To što nekoga volite i sa njim gradite zajednički život, smatra ona, ne znači da morate da mu prenesete vlasništvo nad onim što ste stekli pre zajedničkog života.
Odbila je da prepiše kuću
Žena je na kraju poručila da svoju odluku da kuću zadrži na svoje ime ne smatra dokazom da ne veruje suprugu niti da ga manje voli.
Za nju je reč o tome da zaštiti ono što je sama stvarala godinama i zadrži finansijsku sigurnost koju je izgradila pre braka.
(Zagreb.info)
