Zamrzavanje banane menja njenu teksturu i ukus, voće postaje mekano i podseća na sladoled.
Sastav vitamina i vlakana ostaje isti, ali se prirodni šećeri lakše oslobađaju, pa smrznuta banana deluje slađe.
Dovoljno je nekoliko sati u zamrzivaču da se obična banana potpuno promeni. Menja se ne samo njena tekstura, već i ukus, kao i način na koji naš organizam reaguje na nju. Odakle dolazi ovaj efekat i zašto je smrznuta banana možda zanimljivija od pažljivo pripremanih deserata?
Tokom zamrzavanja voda u banani se pretvara u led, stvarajući kristale koji razaraju nežne ćelijske zidove odgovorne za čvrstu strukturu voća. Nakon vađenja iz zamrzivača i blagog odmrzavanja, pulpa banane više ne vraća svoju elastičnost – postaje mekana, kremasta i podseća na sladoled.
Važno je napomenuti da se sastav takve smrznute banane ne menja, i dalje sadrži iste vitamine i vlakna, koji dobro podnose niske temperature. Menjaju se njen ukus i tekstura – smrznuta banana se lakše usitnjava i brže meša sa pljuvačkom, što utiče na ukus. Vredi zapamtiti da banane treba zamrzavati već oljuštene i isečene na komade, nakon zamrzavanja postaju veoma tvrde i teško ih je seći nožem.
Smrznuta banana – koje su njene osobine
Iako se količina šećera u smrznutoj banani ne povećava, voće deluje slađe. To je zato što niska temperatura i opuštena struktura pulpe omogućavaju da se prirodni šećeri (glukoza, fruktoza, saharoza) brže oslobađaju u ustima i intenzivnije doživljavaju preko receptora ukusa. Dodatno, hladnoća prigušuje osećaj kiselosti, pa je slatkoća izraženija.
Najveću razliku primetićemo kod veoma zrelih banana, koje sadrže više prostih šećera. Ako želimo desertni ukus, birajmo voće sa tamnijim flekama na kori. Ako želimo da smanjimo slatkoću smrznutog deserta bolja je manje zrela banana.
Smrznuta banana takođe drugačije utiče na osećaj sitosti – uglavnom zbog tempa jedenja i načina na koji organizam doživljava obrok. Njena hladna i gusta tekstura čini da jedemo sporije i duže zadržavamo zalogaje u ustima. To daje više vremena da signali sitosti iz sistema za varenje stignu do mozga.
Zato mnogi ljudi jedu smrznuto voće sporije nego sveže, što često dovodi do manjih porcija. Niska temperatura može takođe privremeno povećati osećaj punoće u stomaku, iako to nije trajan efekat. Vredi zapamtiti da sastav banane ostaje isti, pa osećaj sitosti zavisi pre svega od veličine porcije i celokupnog obroka.
Smrznuta banana – kako je jesti
Ovaj efekat pojačava još jedan mehanizam. Vlakna u banani ne nestaju nakon zamrzavanja, ali se menja njihova struktura i način delovanja u crevima. Deo skroba se pretvara u tzv. rezistentni skrob, koji se ne vari u tankom crevu, već dospeva u debelo crevo i tamo služi kao hrana za crevne bakterije. To može uticati na osećaj sitosti i rad creva – efekat zavisi od zrelosti banane i načina odmrzavanja.
Nakon odmrzavanja pulpa je više usitnjena, pa vlakna deluju manje mehanički, ali i dalje pomažu prolazak hrane kroz creva. Osobe sa osetljivim sistemom za varenje često bolje podnose ovakav oblik banane, iako veća količina rezistentnog skroba može izazvati nadimanje, zato je dobro početi sa malim porcijama.
Najbolje je kombinovati smrznutu bananu sa namirnicama bogatim proteinima i mastima, npr. sa jogurtom, sirom ili puterom od kikirikija. Takva kombinacija usporava apsorpciju šećera i daje stabilniji osećaj sitosti. Obratimo pažnju i na veličinu porcije, jedna srednja banana ima oko 90–120 kcal i dosta ugljenih hidrata. Lako je preterati, posebno kada je jedemo u obliku krema ili "sladoleda". Pre jela je dobro izvaditi bananu iz zamrzivača na nekoliko minuta da malo omekša i bude lakša za grickanje.
(Fakt)
