Susanne Delilović odlučila je da život u Nemačkoj zameni mirnijim stilom života u Splitu.
Preseljenjem je pronašla inspiraciju za povratak svojoj umetnosti, koja je dugo bila zapostavljena.
Pre četiri godine, Susanne Delilović odlučila je da okrene novu životnu stranicu. Spakovala je sve što je imala u Nemačkoj i preselila se u Split u Hrvatskoj u potrazi za mirnijim i jednostavnijim životom. Rođena i odrasla u Augzburgu, tokom studija okušala se u različitim poslovima, od konobarisanja do modelinga, a kasnije se zaposlila kao profesorka engleskog jezika.
Iako je po struci profesorka engleskog jezika i umetnosti, godinama je zbog poslovnih obaveza zapostavljala svoju kreativnost. Upravo ju je dolazak u Split, uz suprugov nagovor, podstakao da da otkaz i ponovo uzme kist u ruke. Susanne priznaje da promena nije bila ni laka ni finansijski stabilna, ali joj je donela osećaj ispunjenosti koji je dugo tražila.
To je, kaže, bio izbor njenih roditelja koji su se iz Hrvatske preselili u Nemačku u potrazi za boljim životom. Ali zapadnjački način života, sveden na stalnu trku između zarade i potrošnje, nikada nije bio njen put.
"Maštala sam da živim ovde"
"Kako je moja baka živela u Splitu, često sam tu letovala i maštala da ću jednog dana ovde živeti. Oduševljava me priroda, grad i stil života. Suprug i ja nismo želeli da budemo robovi kredita, razmišljali smo o preseljenju u Makedoniju zbog pristupačne stanarine. Život se na kraju nekako posložio pa sam, nakon bakine smrti, nasledila stan u Splitu", priča Susanne.
Dolazak u Split nije odmah značio i povratak umetnosti. Iako je ona bila prisutna u njenom životu od malih nogu, prošle su godine otkako je poslednji put uzela kist u ruke. Nakon odlaska iz Nemačke posvetila se podučavanju engleskog jezika, što je neko vreme radila online.
Školska klupa za kist i platno
Ipak, svoju kreativnost mogla je da iskaže tokom renoviranja stana koji su, od samih početaka do završetka, u potpunosti sami uredili suprug i ona.
"Pet godina nakon diplome nisam uzela kist u ruke. Bila sam nesigurna da li ću uopšte moći i da li će se moj rad svideti ljudima. Suprug me neprestano podsticao da se odvažim, pa sam ponovo počela da slikam jer me to ispunjava. Ipak, nekako mi je nedostajalo inspiracije, koju sam na kraju pronašla na društvenim mrežama.
Kad sam objavila prvu sliku, ljudi su bili oduševljeni i zainteresovali su se za moj rad. Tada sam shvatila da moram češće da slikam i ozbiljnije se posvetim društvenim mrežama ako želim da mi to bude jedini posao. Umetnost mi pruža veću slobodu i mogućnost da se posvetim i volonterskom radu, pa sam odlučila da dam otkaz i prestanem da podučavam engleski jezik", rekla je Susanne.
Bukirana do avgusta, slike proda za sat vremena
Mnogi su joj savetovali da zadrži siguran posao i uz njega se bavi umetnošću, ali danas kaže da je srećna što je poslušala sopstveni instinkt. On ju je doveo do toga da je s narudžbinama popunjena sve do avgusta.
"Saradjujem sa dizajnerima enterijera, crtam kućne ljubimce i portrete. Najviše volim da slikam pejzaže i gradove jer umetnici vide mesta drugačijim očima. Primetimo detalje koje mnogi ne uočavaju, a upravo nam to pomaže da bolje upoznamo mesta i ljude. Portrete, na primer, najbrže završim – najčešće mi trebaju dva dana.
Najtraženija do sada bila je Frida Kalo, za kojom su ljudi uistinu poludeli. Najmanje, međutim, uživam u slikama po narudžbini jer tada umetnici ne mogu biti potpuno slobodni. Nama je sloboda izražavanja jako važna, ali sam shvatila koliko su narudžbine ipak potrebne. Zahvaljujući njima mogu da slikam i po vlastitom izboru", otkrila je Susanne.
Znalo se dogoditi da sliku proda svega nekoliko sati nakon što je objavi na društvenim mrežama, pa u stanu često nema ni jednu svoju sliku. Upravo je zato odlučila to da promeni. Naslikala je Stobreč, obesila sliku na zid i čvrsto odlučila da je neće objaviti na društvenim mrežama.
"Verovala sam da će ostati kod nas, ali ipak je našla put do svog vlasnika. Boja se još nije ni osušila kad su nam u posetu došli prijatelji. Čim su je videli, oduševili su se i hteli da je kupe; jednostavno nisu hteli da odustanu. Drago mi je što je kod bliskih ljudi pa je mogu videti, ali naši zidovi su opet prazni", našalila se Susanne.
Može li se živeti od umetnosti?
Ono što muči mnoge, a brinulo je i nju na početku, jeste pitanje da li se od umetnosti uopšte može živeti. Iz sopstvenog iskustva danas kaže – moguće je, ali zahteva mnogo truda i posvećenosti.
"Može se živeti od umetnosti, ali najvažnije je izdvojiti se stilom i, naravno, dobro koristiti društvene mreže. Marketing je jako bitan, a danas su upravo društvene mreže glavni kanal. Nažalost, ali tako je. Potreban je veliki broj pratilaca i doslednost u objavljivanju ako želite da uspete", govori nam.
Portret kućnog ljubimca od 370 evra
Kad sam objavila video o cenama, mnogi su mi komentarisali da sam jeftina, ali ja sam zasad zadovoljna jer imam prakse i ne treba mi dugo za jednu sliku, a i ovo su moji počeci. Na primer, portret kućnog ljubimca trenutno naplaćujem 370 evra, odnosno 400 evra sa ramom.
U budućnosti bih volela da slikam velike formate koje ćemo praviti sami jer mi suprug, koji je stolar, može pomoći. Tada ću svakako razmišljati o korekciji cena, ali zasad sam jako zadovoljna", priznala je Susanne.
Proputovala je pola sveta i upoznala brojne kulture, ali, kaže, nigde nije bila srećnija nego u Splitu. Gradu koji joj je doneo jednostavniji, mirniji i ispunjeniji život u kojem može istovremeno da radi i živi od onoga što voli.
(Index)
