"U selu živi nas 17, osećamo se kao da smo u kanalizaciji!": Meštani malog mesta pobesneli što su postali turistička atrakcija

"Privatan posed. Zabranjen ulaz" i "Zabranjeno fotografisanje" piše na vratima ispred tradicionalne brvnare u Vlkolincu, slovačkom selu pod zaštitom UNESCO-a koje godišnje posećuju desetine hiljada turista.

"Da li smo mi u zoološkom vrtu ili nešto slično? Turisti svakog dana 'idu gde god žele, fotografišu se i razgledaju', pobunio se za 68-godišnji penzioner Anton Sabuča, pokazujući znakove ispred svoje kuće.

Sabuča je rekao da se on i drugi meštani osećaju kao statisti na filmskom setu i da želi da se Vlkolincu ukine status svetske baštine UNESCO-a.

Sabuča, najstariji stanovnik i jedan od samo 17 ljudi koji tokom cele godine žive u selu, bori se za očuvanje autentičnosti mesta i privatnosti stanovnika uprkos turističkom procvatu.

Vlkolinec se sastoji od oko 45 drvenih kuća i privlači oko 100.000 turista godišnje, prema zvaničnim procenama.

Posetioci šetaju između kuća, voze bicikle ili planinare po okolnim brdima centralne Slovačke.

Na UNESCO listi od 1993. godine

UNESCO je uvrstio Vlkolinec na listu svetske baštine 1993. godine. Još dva lokaliteta sa tradicionalnim brvnarama takođe imaju status svetske baštine u susednoj Mađarskoj i Češkoj.

Vlkolinec turistima priređuje prikaze tradicionalnih zanata, od šivenja narodnih nošnji i ukrašavanja medenjaka do košenja i sušenja sena.

Organizuju se i festivali žetve, kao i rekonstrukcije tradicionalnih venčanja.

Međutim, Sabuča tvrdi da neki običaji nikada nisu bili pravi deo prošlosti tog sela, dok se drugi više uopšte ne praktikuju.

"Pokazuju im nešto čega nema", rekao je nezadovoljno.

Iako se većina stanovnika ne zalaže za uklanjanje UNESCO oznake, ipak žele da se njihovi problemi reše, rekao je Jan Ondrik, predsednik građanskog udruženja Vlkolinec.

"Neki turisti možda obave nuždu u nečijem dvorištu"

"Meštani smatraju da opština čini više za turiste nego za stanovnike", rekao je Ondrik za AFP.

Vlkolinec nema odgovarajuće prilazne puteve, parking niti javne toalete koji su potrebni za prihvat velikog broja posetilaca.

Neki turisti možda "obave nuždu u nečijem dvorištu", rekao je Ondrik, dodajući da povremeno zatekne posetioce kako zalutaju čak i u njegovu kuću.

Miroslav Parobek (62), rukovodilac odeljenja za kulturu i turizam grada Ružomberoka, koji upravlja lokalitetom, odbacio je tvrdnje da je selo izgubilo vrednosti zbog kojih je dobilo UNESCO status.

"Ovo nije muzej na otvorenom. Ovo je živo selo"

"Ovo nije muzej na otvorenom. Ovo je živo selo", insistirao je.

Rekao je da nema planova za uklanjanje sela sa UNESCO liste i da Ružomberok pokušava da odgovori na žalbe stanovnika.

Meštani dobijaju godišnji "doprinos za animaciju" u iznosu od 400 evra kako bi nadoknadili neprijatnosti izazvane turizmom, dodao je.

Broj stanovnika Vlkolinca se tokom poslednjih 150 godina smanjio za više od 300 ljudi.

Ipak, dve porodice odlučile su da se dosele u selo u poslednjoj deceniji, uprkos velikom broju turista.

"Nije nam bilo važno. Bili smo očarani pejzažom, tišinom i planinama", rekla je 42-godišnja Lucija Hudecova.

"Život u selu je poput boravka u 'kanalizaciji'"

Ružomberok trenutno traži međunarodna sredstva za obnovu i restauraciju crkve i drugih objekata, kao i za izgradnju dodatnih javnih toaleta. Novac bi mogao da bude iskorišćen i za izgradnju parkinga van sela.

Peter Gries (63), penzioner čija se kuća nalazi preko puta Sabučine, takođe smatra da bi Vlkolinec trebalo ukloniti sa UNESCO liste. Gries je rekao da je život u selu sada poput boravka u "kanalizaciji". Čak se i sami turisti žale na gužve.

"Teško mi je jer ima previše (turista)", rekla je 52-godišnja Kristina iz Nemačke, zamišljajući kako bi bilo da ljudi stalno prolaze kroz njenu kuću i dvorište.

(Jutarnji list)