Pečurke uzgaja cirkularnim procesom na otpacima iz restorana, smanjujući otpad i poboljšavajući održivost.
Njegovi planovi uključuju širenje modela urbanih mikrofarmi na druge italijanske gradove radi promovisanja lokalno uzgojene hrane.
Tridesetogodišnji Pjetro Trevizan iz Pjaćence prošao je put kojim sanja većina mladih — studije u Americi, ugovor u Tesli, karijera u multinacionalnim kompanijama, visoka primanja. Ali umesto da ostane u Silicijumskoj dolini, odlučio je da sve prekine i vrati se u Italiju kako bi ostvario neobičan san iz detinjstva: da postane poljoprivrednik.
I to ne bilo kakav. Danas, u srcu Milana, tri kilometra od Duoma, vodi urbanu farmu "Buoono Farm“, gde mesečno proizvede tonu jestivih pečuraka koje ručno isporučuje restoranima i pijacama na električnom kargo-biciklu.
Od Tesle do mikrofarmi
Trevizan je po završetku dvostrukog američkog programa karijerni skok napravio u Tesli, gde je, kako kaže, sa 20 godina zarađivao 8.000 dolara mesečno. Bio je zadužen za logistiku vozila namenjenih evropskom tržištu. Nakon toga dolaze nove stanice: velika američka neprofitna organizacija, pa rad u HP-u u Pragu, zatim dve godine u Dablinu u softverskoj korporaciji.
Sve vreme, plata stabilna, karijera u usponu, život u najvećim evropskim metropolama. Ali nedostajala mu je Italija.
"Vratio sam se jer sam želeo život"
"U Dablinu mi je bilo dobro, ali sam shvatio da želim nešto svoje. Imao sam san od malih nogu, da se bavim poljoprivredom. Ne na selu, već na moderan način, u gradu, uz tehnologiju“, kaže Trevizan.
U Milanu iznajmljuje stari kancelarijski prostor u kvartu Magiolina i pretvara ga u tehnološku urbanu farmu sa četiri klimatske komore. Danas sa timom od četvoro ljudi proizvodi 250 kilograma pečuraka nedeljno: bukovače, šitake i još neke vrste Sve radi cirkularno, pečurke rastu na recikliranim otpacima: talogu kafe i otpadnim materijalima iz pivara.
Minimalni otpad, maksimalna održivost
Koncept je jednostavan: proizvodnja unutar grada, prodaja u krugu od pet kilometara, bez transporta i emisije.
"Želimo da pokažemo da poljoprivreda može da postoji u gradu i da može da bude profitabilna. Sve isporučujemo biciklom. Ljudi obožavaju sveže ubranu robu“, objašnjava on.
Planovi: mreža urbanih mikrofarmi
Cilj mu je da model proširi na druge italijanske gradove: lokalno uzgojena hrana, nulta kilometraža, pametne serije proizvodnje, potpuno uklopljene u ritam velikih gradova.
"Mali smo namerno. Ne želimo masovnu proizvodnju. Želimo smisao“, kaže Trevizan.
