Podaci ukazuju da smanjenje brzine od 10 km/h u urbanoj sredini može smanjiti broj nezgoda za 20%.
Industrija automobila razmatra mogućnost prilagođavanja vozila ovim ograničenjima, čime bi smanjili troškove proizvodnje.
Gradovi širom Evrope ubrzano uvode ograničenje brzine od 30 km/h kao novi standard urbane mobilnosti. Nakon što je centar Rim od sredine januara postao velika zona smanjenog saobraćaja, slične odluke već su sprovedene u Bolonja, dok su Milano i Torino značajno proširili mrežu tzv. sporih ulica. Cilj je jasan: veća bezbednost, manje zagađenje i humaniji gradovi.
Podaci iz Bolonje, godinu dana nakon uvođenja ograničenja, pokazuju drastične rezultate: broj saobraćajnih nezgoda prepolovljen je, povrede su smanjene za 11%, a zagađenje iz drumskog saobraćaja za gotovo 30%. Nacionalna statistika ISTAT potvrđuje trend – smanjenje brzine u gradu za samo 10 km/h donosi 20% manje nezgoda. Slični efekti zabeleženi su i u Briselu, Parizu i Cirihu, gde su teške povrede i smrtni ishodi znatno opali.
Kako ograničenje brzine utiče na cenu automobila
Sve veći broj „30 km/h gradova“ mogao bi da promeni i automobilsku industriju. Proizvođači već godinama upozoravaju da rast broja obaveznih sistema asistencije i ekoloških tehnologija direktno podiže cenu vozila – koja je u poslednjoj deceniji porasla i do 50%. Ako automobili više ne moraju da budu projektovani za visoke brzine, deo te skupe opreme postaje suvišan.
Povratak jednostavnim gradskim automobilima
Tu ideju otvoreno zagovara i Fiat. Njegov izvršni direktor Olivier François predlaže novu kategoriju malih, jednostavnih i jeftinijih gradskih vozila: kraćih, lakših i prilagođenih realnim urbanim ograničenjima.
