Interaktivna mapa Paleolatitude.org omogućava praćenje promena geografske širine bilo koje tačke na Zemlji tokom 320 miliona godina, od Pangee do danas.
Za razvoj ove mape bilo je potrebno deset godina rada, koristeći Utrecht paleogeografski model za rekonstrukciju kretanja tektonskih ploča.
Pojavila se izuzetno zanimljiva interaktivna mapa sveta koja daje mogućnost da saznate kako se geografska širina bilo koje tačke na svetu menjala još od vremena Pangee. Za razvoj ove mape bilo je potrebno 10 godina.
Paleolatitude.org funkcioniše poput neke vrste Google mapa za praistoriju: omogućava da unesete bilo koju lokaciju na planeti i vidite kako se njen položaj menjao tokom poslednjih 320 miliona godina, kada su se kontinenti pomerali preko tektonskih ploča koje su bile veoma drugačije od današnjih.
Kako se svet razvijao
Ovaj alat može pomoći da se postojeći geološki i paleontološki podaci sagledaju iz potpuno nove perspektive: fosil se sada može pratiti ne samo kroz vreme, već i kroz prostor, navodi Science Alert.
Novi model zasnovan je na Utrecht paleogeografskom modelu, rekonstrukciji koja omogućava praćenje kretanja tektonskih ploča od vremena Pangee do današnje mape sveta.
Pristup mapi je besplatan
Korišćenje je dostupno svakome. Unosom lokacije na sajtu pojavljuje se grafikon koji prikazuje promene geografske širine kroz geološko vreme.
Između 320 i 200 miliona godina većina kontinenata bila je spojena u Pangeu. Severna Amerika, Afrika, Južna Amerika i Evropa činile su jednu veliku kopnenu masu, pre nego što su pukotine u Zemljinoj kori počele da ih razdvajaju.
Taj proces je otvorio vulkanske zone, oslabio Zemljinu koru i na kraju omogućio formiranje Atlantskog okeana. Platforma može biti korisna i paleoklimatolozima, jer geografska širina određuje količinu Sunčevog zračenja koje neka oblast prima, a samim tim i njenu klimu.
"Bilo je potrebno 10 godina i mnogo rada geologa da se ovo postigne", kažu stručnjaci. Ova rečenica oslikava složenost projekta koji ne rekonstruiše samo velike ploče, već i deformisane regione poput Kariba, Himalaja ili Mediterana, gde su delovi kore na kraju potonuli u Zemljin omotač.
Ova preciznost čini mapu više od puke zanimljivosti. Model omogućava povezivanje današnjih stena sa pločama na kojima su nastale, čak i kada te ploče više ne postoje na površini.
Interaktivna mapa takođe otvara nove mogućnosti za paleontologiju. Povezivanjem fosila, nekadašnjih geografskih širina i klimatskih zona, istraživači mogu da utvrde koje su oblasti postale nenastanjive nakon masovnih izumiranja, a koje su služile kao utočišta za određene vrste.
Na kraju, sledeći cilj tima je da napravi mape koje će prikazivati gde su ti organizmi živeli i kako su se kretali preko kontinenata.
