Tihi pozivi su često deo sofisticirane prevare, a ne tehnička greška.
Automatizovani softver sistematski poziva brojeve da proveri da li su aktivni.
Tihi pozivi često nisu greška ili slučajnost, već podmukla metoda koju prevaranti koriste da bi zloupotrebili vaš broj telefona.
Počinje sasvim bezazleno: telefon zazvoni, javite se – a sa druge strane potpuna tišina. Niko ne govori, nema pozadinske buke, ničega. Posle nekoliko sekundi veza se prekida.
Mnogi pretpostavljaju da je reč o tehničkom problemu ili slučajno upućenom pozivu. Međutim, ono što deluje bezazleno može biti početak sofisticirane prevare koja se ubrzano širi. Poslednjih meseci sve je više prijava ovakvih poziva na fiksne i mobilne telefone.
Profesor dr Denis-Kenji Kipker bavi se istraživanjem i međunarodnim savetovanjem u oblastima sajber-bezbednosti, digitalne otpornosti i IT prava, kao direktor instituta cyberintelligence.institute.
Šta se krije iza tišine
Reč je o takozvanim „tihim pozivima“ (silent calls). Iza njih se ne nalazi osoba, već automatizovani softver poznat kao autodajler (autodialer).
Ovi programi sistematski pozivaju hiljade telefonskih brojeva nasumičnim redosledom, 24 sata dnevno. Njihov jedini cilj je da utvrde da li je broj aktivan i da li ga neko koristi.
Princip je veoma jednostavan:
- ako se neko javi, sistem beleži broj kao aktivan,
- ako se niko ne javi ili broj ne postoji, uklanja ga sa liste.
Čak i ako se javite samo na trenutak i odmah prekinete vezu, sistem je već dobio informaciju koja mu je potrebna.
Na taj način za vrlo kratko vreme nastaju velike baze proverenih telefonskih brojeva, koje predstavljaju vrednu robu u svetu sajber-kriminala.
Zašto su aktivni brojevi toliko vredni
Možda se pitate šta prevaranti mogu da urade sa potvrđenim brojem telefona.
Odgovor je zabrinjavajuće širok.
Takvi brojevi prodaju se na ilegalnim tržištima na takozvanom „dark vebu“ i koriste se za različite prevare, među kojima su:
- fišing pozivi u kojima se prevaranti predstavljaju kao bankarski službenici, policajci ili državni organi,
- slanje lažnih SMS poruka (smishing) sa linkovima ka zlonamernom softveru ili lažnim internet stranicama,
- moderne verzije prevare poznate kao „prevara sa bakom i dekom“,
- šok-pozivi kojima se žrtve pod pritiskom i strahom navode da hitno uplate novac.
Potvrđen broj telefona predstavlja prvu kariku u lancu napada čiji je krajnji cilj krađa novca ili ličnih podataka.
Kako se zaštititi?
Najvažniji savet zvuči jednostavno, ali je veoma efikasan - ne javljajte se na pozive sa nepoznatih brojeva ako za to nema potrebe.
Ako se javite i sa druge strane vlada potpuna tišina odmah prekinite vezu, ne ostajte na liniji i ne izgovarajte ništa. Svaka sekunda provedena na vezi daje automatizovanom sistemu dodatne informacije. Neki sistemi mogu čak da snimaju uzorke glasa koji kasnije mogu biti zloupotrebljeni u drugim prevarama.
Takođe: ne uzvraćajte poziv na nepoznate brojeve, blokirajte sumnjive brojeve i prijavite ih nadležnim institucijama ukoliko je to moguće.
Iskoristite zaštitne funkcije telefona
Savremeni Android i iPhone uređaji nude ugrađene opcije zaštite od neželjenih poziva.
Moguće je automatski utišati pozive sa nepoznatih brojeva, preusmeriti ih direktno na govornu poštu ili koristiti aplikacije za identifikaciju pozivalaca koje prepoznaju poznate spam brojeve pre nego što se javite.
Tihi pozivi nisu samo dosadna smetnja. Oni često predstavljaju prvi korak u profesionalno organizovanoj prevari.
Ako znate kako ova metoda funkcioniše, mnogo lakše ćete se zaštititi. Budite oprezni prema nepoznatim pozivaocima, nikada ne delite lične podatke preko telefona i upozorite članove porodice i prijatelje.
Posebno je važno obavestiti starije osobe, koje su često najranjivije na ovakve vrste prevara. Što više ljudi prepozna ovu taktiku, to će ona biti manje isplativa za prevarante.
