Dživan Parijar, iz Nepala, pronašao je sreću i mir u Čakovcu, malom hrvatskom gradu.
Prethodno je sedam godina radio u Ferrari Worldu u Abu Dabiju, UEA, ali zbog klime je odlučio da se preseli.
Dživan Parijar (43), Nepalac iz udaljenog Katmandua, svoj mir pronašao je tamo gde je najmanje očekivao - u malom međimurskom hrvatskom gradu Čakovcu. Nekada je život provodio među najbržim rolerkosterima i luksuzom Abu Dabija, a danas ga zadovoljava jednostavan posao mlinara i miran ritam života.
Njegova priča je i priča o upornosti i prilagođavanju. Učenje hrvatskog jezika, navikavanje na drugačiju kuhinju i svakodnevicu daleko od domovine bili su veliki izazovi, ali Dživan je uspeo da pronađe svoje mesto, prijatelje i sreću u novom okruženju, istovremeno čuvajući vezu sa porodicom i tradicijom koju nosi sa sobom.
U Hrvatskoj je već 3 godina
Dživan je stigao u Hrvatsku pre tri godine. Pre toga je sedam godina radio u Ferrari Worldu u Abu Dabiju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Bio je pomoćnik u odeljenju za goste u tom tematskom parku u zatvorenom, jednom od najvećih na svetu, poznatom i po rollercoasteru "Formula Rossa" koji ubrzava do 240 kilometara na sat za samo 4,9 sekundi.
"Ali... Bilo mi je prevruće"
Radno okruženje bilo je, priča, prijateljsko i prijatno, a kompanija mu je obezbedila smeštaj u hostelu, hranu, prevoz, zdravstveno osiguranje i sadržaje za rekreaciju.
Živi sa 80 evra
"Ali... Bilo mi je prevruće. Nisam više mogao da izdržim, pa sam dao otkaz" kaže.
Sada radi u jednoj prehrambenoj firmi u Međimurju kao mlinar. Plata je nešto veća nego u Abu Dabiju, ali najvažnije mu je da mu klima odgovara. Takođe, veći deo novca šalje porodici, a on se snalazi sa 80 evra.
"Hrvatska je prelepa i jako mi se sviđa, Hrvati me prihvataju kao prijatelja. Pored klime, najviše mi se dopadaju cveće i disciplina. Kuhinja? Bilo je teško naviknuti se na jela, ali sada je dobro" napominje.
6.000 km daleko od porodice
Ima porodicu u domovini. U kontaktu su putem WhatsApp-a svaki dan. Preko ekrana telefona dele srećne i tužne trenutke. Teško mu je svaki put kad se seti da su više od 6.000 kilometara daleko. U Hrvatskoj je život, kaže, mnogo bolji nego u Nepalu, gde je prosečna plata oko 200 evra. Minimalac iznosi oko 130 evra.
Prema njegovim rečima, porodici sa dvoje dece koja živi u gradu mesečno za normalan život treba i do 300 evra, pa ne čudi veliki broj migranata.
(Večernji)
