Rođeni Beograđanin, glumac, producent, patriota, popularni srpski umetnički brend, svetski putnik... Ukratko – Miloš Biković. Talentom, kreativnošću, posvećenošću, hrabrošću i radoznalošću da proba prostrane profesionalne domete postigao je fantastične uspehe na srpskom i ruskom umetničkom nebu.
Nominovan je za najvažniju rusku filmsku i TV nagradu Zlatni orao za ulogu slavnog ruskog operskog i pop pevača Muslima Magomaeva u istoimenoj TV seriji. Priznanje je pre dve decenije utemeljio ruski reditelj Nikita Mihalkov, a koje je pandan je američkoj nagradi Zlatni globus. Zato ga na početku intervjua pitamo kako se oseća tim povodom...
– Talentovanog pevača Magomaeva (1942-2008), koji je bio azerbejdžanskog porekla, obožavali su u SSSR-u i predlagali mu i evropsku karijeru. Zvali su ga kraljem pesama i sovjetskim Sinatrom. Bio je vrlo zanimljiva ličnost, a pripala mi je čast da ga pored ruskih glumaca baš ja tumačim.
U decembru ste igrali u komadu Kad su cvetale tikve u Beogradskom dramskom pozorištu prvi put u lajvstrimu za onlajn publiku. Da li je to, daleko bilo, budućnost pozorišta?
– Nadam se da nije budućnost pozorišnog života, ali jeste jedan od mogućih pravaca komuniciranja teatra koji smo izveli kao eksperiment u pandemiji kovida-19. Na primer, možemo tako da glumimo u predstavama za dijasporu jednom godišnje. Kao glumcu mi je bilo zanimljivo da sam na pozorišnoj sceni u lajvstrimu glumu morao da prilagodim filmskim sredstvima jer su nas snimale kamere.
Proglašeni ste za najpopularnijeg glumca u Rusiji u oštroj konkurenciji u 2020. Imate li tamo status svetske zvezde, da li vas ljudi prepoznaju na moskovskim ulicama?
– Ne znam šta predstavlja status svetske zvezde! Ako to znači da će moje učešće u nekom projektu značiti njegovu gledanost i popularnost, da, to sada jeste tako. Ljudi me prepoznaju jer me vide na ruskim plakatima i bilbordima.
U kojim ulogama ćete se još naći u 2021?
– Glumim Boška Tokina, pionira domaće filmske kritike, u novom filmu Budi bog s nama reditelja Slobodana Šijana, a zasad su mi u planu i dva ruska projekta, o kojima još nije vreme da javno pričam.
Između ostalog, igrali ste u tri najgledanija domaća filma u poslednjoj deceniji. Vaše ime je sinonim za gledanost i popularnost. Znam da je teško pitanje, ali šta vi mislite, šta je tajna takvog uspeha?
– Ne znam precizan odgovor, na to gledam kao na blagoslov i odgovornost. Pokušavam da rastumačim zašto je meni data ta čast. Ali ujedno i da dobrovoljno tu čast tretiram kao krst da bih mogao da doprinesem time svojoj zemlji.
Šta publika može da očekuje u nastavku Južnog vetra?
– Gledaoci će u priči dobiti ubrzanje, sve će biti malo brže, luđe i bolje. Drugi deo će biti dostojan nastavak prvog dela, a možda čak i bolji od prvog dela zahvaljujući većem producentskom zamahu.
Bavite se produkcijom i režijom crtanih filmova. Šta nam novo spremate sa Džonijem Depom u animiranom crtanom serijalu Pafini, koji se bavi ugroženim ptičjim vrstama…
– U toj vrlo zanimljivoj produkcijskoj kuhinji radim sa više od 500 ljudi. To je kao fabrička proizvodnja i stvara se tehnologijom za crtane filmove bajpjajn, koja košta desetine miliona dolara da se razvije. Očekujemo dolazak Džonija Depa u našu zemlju na premijeru prvog animiranog crtanog filma proizvedenog u Srbiji. Čuveni Džek Sperou će pozajmiti glas pingvinu Pafinu.
Koja je prednost Srbije u odnosu na druga glumačka tržišta?
– Prednost je što imamo talentovane glumce, kao i studente i decu u kvalitetnim školama. Poslednjih godina se snima mnogo projekata u Srbiji i to mnogima omogućava da rade.
Šta nećete nikad zaboraviti u dosadašnjoj karijeri i šta su vam bili najveći izazovi?
– Najveću tremu sam imao kad sam nastupao na sceni Moskovskog umetničkog akademskog teatra MHAT. To je scena na kojoj su stvarali Stanislavski i Čehov, a o kojoj sam dotad samo slušao i čitao. Ne sećam se da sam više brinuo zbog svoje uloge nego tada, jer sam igrao na ruskom jeziku sa najvećim ruskim glumcima u tom trenutku.
Koja su vam omiljena mesta u Moskvi?
– Volim deo oko centralnog trga i park Maksima Gorkog. Ne posećujem ih nažalost često jer su leti ta mesta najepša, a ja sam tamo zbog posla.
Šta najčešće birate od ruskih i srpskih suvenira?
– Srpsku rakiju, a iz Rusije mi najčešće traže da donesem simpatične plastične kape za kupanje u bazenu i za saune koje ne pregrevaju glavu.
Najlepše letite Er Srbijom?
– Lepo se osećam kad posle dužeg boravka u belom svetu, uđem u avion Er Srbije i začujem na srpskom jeziku pozdrav stjuardese: „Dobar dan, gospodine“. Za mene taj pozdrav na maternjem jeziku ima emotivnu težinu i odmah osetim da sam opet među svojima.
Više tekstova o kulturi, umetnosti, načinu života i putovanjima, možete naći Elevejtu, inflajt magazinu Er Srbije na ovom linku.
