Danas je 1. april, dan koji se u svetu obeležava kao Dan šale. Danas ljudi obično saopštavaju lažne novosti i prave simpatične smicalice da bi se međusobno zabavili, ali čini se da se od ove viševekovne tradicije polako odustaje.
Sve više ljudi, ali i velikih svatskih medija, konstatuje da su iz godine u godinu sve manje popularne prvoaprilske šale posebno na internetu i na društvenim mrežama jer lažne informacije previše često zauzimaju centralno mesto, na štetu autentičnih i proverenih vesti. Ipak, i dalje ima onih koji se raduju ovom danu i nastavljaju da zbijaju šale.
Kako je počeo da se obeležava 1. april
Iako tačno poreklo Dana šale nije u potpunosti razjašnjeno, istorija ukazuje na to da se običaj zbijanja prvoaprilskih šala najverovatnije razvio iz promena u kalendaru tokom 16. veka.
Tokom srednjeg veka, Nova godina se u mnogim evropskim gradovima slavila 25. marta, a prolećne praznične svečanosti završavale su se 1. aprila. Međutim, 1564. godine francuski kralj Karlo IX odlučio je da reformiše kalendar (Edikt iz Rusijona) i pomeri početak godine na 1. januar.
Mnogi ljudi, posebno u ruralnim krajevima, nisu na vreme čuli za ovu promenu ili su jednostavno odbili da je prihvate, pa su nastavili da slave Novu godinu u proleće. Oni koji su prihvatili novi kalendar počeli su da se rugaju onima koji to nisu učinili, zbijajući razne šale na njihov račun. Najčešća šala bila je kačenje papirne ribe na leđa "žrtve", uz uzvik "poisson d'Avril" (aprilska riba) kada bi je osoba konačno primetila. Ova riba je simbolizovala mladu, lako uhvatljivu ribu i, samim tim, lakovernu osobu.
Neki istoričari pronalaze i ranije tragove u književnosti, ističući sporni stih iz "Kenterberijskih priča" Džefrija Čosera iz 1392. godine, u kojem se pominju "trideset i dva dana od početka marta" (što bi bio 1. april) u kontekstu priče o lisici koja vara petla, mada to može biti i greška u prepisivanju drevnih rukopisa. U Britaniji, prva poznata referenca na praznik datira iz 1686. godine, kada ga je pisac Džon Obri nazvao "Praznikom budala" (Fooles holy day).
Najveće i najuspešnije prvoaprilske šale
Masovni mediji odigrali su veliku ulogu u popularizaciji 1. aprila, a neke od medijskih šala ušle su u istoriju zbog svoje uverljivosti:
Drvo špageta (1957)
Ovo se smatra najvećom medijskom prevarom svih vremena, a CNN ju je decenijama kasnije proglasio "najvećom šalom koju je bilo koja ugledna novinska kuća ikada izvela". Britanski javni servis BBC je u svojoj ozbiljnoj emisiji o aktuelnostima, Panorama, 1. aprila 1957. godine emitovao trominutni prilog o porodici iz Švajcarske (kanton Tičino) koja je imala izvanrednu "berbu špageta" zbog blage zime i navodnog "nestanka žiška za špagete". Uz izuzetno uverljiv glas uglednog voditelja Ričarda Dimblbija i snimke ljudi kako skidaju kuvane špagete sa grana drveta, procenjuje se da je emisiju gledalo 8 miliona ljudi. Špagete u to vreme u Britaniji nisu bile svakodnevna pojava, pa su stotine gledalaca narednog dana zvale BBC da pitaju za savet kako da u svojoj bašti posade drvo špageta.
Digitalni Big Ben (1980)
BBC je ponovo nasamario slušaoce objavivši da će poznati satni toranj Big Ben u Londonu dobiti moderan digitalni brojčanik. Da bi priča bila bolja, dodali su da će prva osoba koja se javi i stupi u kontakt sa njima na poklon dobiti stare kazaljke sata.
Kupanje lavova u Taueru (1698)
Jedna od prvih i najpoznatijih istorijskih "podvala" desila se u Londonu 1. aprila 1698. godine. Tada je veliki broj naivnih građana prevaren i nateran da ode do čuvene Londonske kule (Tower of London) kako bi prisustvovali događaju koji su lažno nazvali "Kupanje lavova".
