Mađarska sedi na ogromnom geotermalnom loncu. Ispod njene ravnice teku tople vode bogate mineralima, kalcijumom, magnezijumom i sumporom.
Još su Rimljani ovde gradili kupatila, ali su je Mađari podigli na nivo umetnosti. U 19. veku, Budimpešta je dobila desetine banja, a danas je jedina evropska prestonica sa nezvaničnom titulom „grad banja“.
No, ono što nećete naći u turističkim vodičima jeste – sam ritual. Mađar ne ide u kupatilo samo da bi se opustio. On ide da bi pobedio hladnoću, da bi pregovarao o poslu, da bi ispeao ćevape s kolegama na ručku između dve sesije, pa čak i da bi igrao šah – prave partije na mermernim pločama postavljenim tik uz ivicu vode.
U termama Gelert, na primer, postoji poseban deo za penzionere koji svakog jutra dolaze tačno u sedam, zaranjaju glavu u vodu od 38 stepeni i komentarišu jutarnje vesti. Niko ih ne požuruje, jer u banji vreme teče drugačije.
Na prvi pogled, kupalište Sečenji u Budimpešti izgleda kao dvorac iz bajke – žute fasade, crveni krovovi, statue i veliki kupolasti krovovi koji se ogledaju u bazenima. Ali za Mađare, ovo nije samo lepa arhitektura.
To je mesto gde se susreću komšije, porodice, zaljubljeni i penzioneri – svi sa istim ciljem: da urone u toplu vodu i ispričaju se. Jedan od najpopularnijih bazena je onaj prstenoliki, s “lazy river” sistemom upravo u ovoj banji, u kojoj je tokom leta moguće kupati se i noću.
Temeratura vode u mađarskim termama je za svačiji ukus: mlaka (34 stepena), vrela (38), skoro ledena (20)... Mađari kažu da to „budi krv“. Posle kratkog uranjanja u hladnu vodu, telo “gori” pola sata.
Veličanstvene terme nalaze se širom zemlje. Na istoku, u gradu Egeru, nalazi se kupalište iz 16. veka koje su izgradili Turci i koje i danas radi. Tamo voda miriše na sumpor – navodno je toliko lekovita da pomaže u lečenju reume i kožnih bolesti.
U mestu Hajdusoboslo, lokalci kažu da je voda „za piće i kupanje“ – bogata natrijumom, pomaže kod stomačnih tegoba. U Debrecinu postoji bazen gde se noću pušta muzika, a svetla menjaju boje pa cela voda izgleda kao tečni kamen dragulja, a ne bi trebalo zaboraviti ni banju toliko popularnu među građanima Srbije, banju Svete Eržebet Morahalomu.
Mađarski ritual relaksacije nije samo u vodi. Posle kupke, ide se u „kafehaus“ – starinsku tip poslastičarnice gde služe štrudlu od maka, langoše, gulaš u lepinji, gustu toplu čokoladu i toplo vino sa cimetom. Ljudi su i dalje mokri, umotani u frotirske peškire, ali to ih ne sprečava da uživaju. Zatim su tu saune, parna kupatila i tradicionalna masaža nakon koje se osoba oseća kao nova.
U ovakvim termama možete da osetite ono što Mađari zovu „béke“ – mir koji ne dolazi iz tišine, već iz potpunog prihvatanja rituala.
Danas, dok mnogi beže u egzotične destinacije, Mađarska ostaje mesto gde se za svega nekoliko evra možete kupati u banjksom kompleksu starijem od srednjeg veka. I gde će vas komšija, potpuno nepoznat, tapšati po ramenu i pitati: „Meleg a víz?“ – je l’ topla voda? Odgovor je uvek isti: topla je, kao i srce ovog naroda.
Mađarska je potvrdila svoje učešće na specijalizovanoj izložbi Ekspo 2027 Beograd. Posetite njihov paviljon i otkrijte autentične priče, kulturu i inovacije koje predstavljaju svetu.
