Dogovoreno je preuzimanje oko 1.500 biglova iz istraživačkog objekta Ridglan Farms u Viskonsinu, nakon višegodišnjeg pritiska aktivista
Psi će biti premešteni u partnerske organizacije i centre u Floridi i Alabami, gde će proći medicinske preglede i pripremu za usvajanje
U američkoj saveznoj državi Viskonsin postignut je dogovor o kupovini oko 1.500 pasa rase bigl iz istraživačkog i uzgajivačkog objekta Ridglan Farms, nakon višegodišnjeg pritiska aktivista i nedavnih protesta koji su eskalirali u sukobe sa policijom.
Organizacije Big Dog Ranch Rescue i Centar za humanu ekonomiju saopštile su da su sklopile poverljiv sporazum sa vlasnicima objekta o preuzimanju većine pasa iz ukupnog fonda od oko 2.000 biglova. Cena transakcije nije objavljena, a nije poznato ni šta će se dogoditi sa preostalim životinjama.
"Ovo je velika pobeda"
Predsednica i osnivačica Big Dog Ranch Rescue, Lori Simons, ocenila je dogovor kao značajan korak.
"Ovo je velika pobeda i presrećna sam što ćemo te pse izvući i smestiti ih u domove pune ljubavi", rekla je Simons.
Prema planu, psi će u narednom periodu biti prebačeni u partnerske organizacije, kao i u centre na Floridi i u Alabami. Tamo će proći medicinske preglede, vakcinaciju, dobijanje mikročipova, kao i sterilizaciju i kastraciju, pre nego što budu spremni za usvajanje.
Simons je navela da psi nikada ranije nisu živeli u kućnim uslovima i da će im biti potrebna obuka.
"Ovi psi moraju da nauče da hodaju na povocu. Moraju da nauče da žive u kućnom okruženju, da budu spremni za dom i da se prilagode", rekla je ona.
"Ne premeštanje u istraživačke centre, nego udomljavanje"
Dodala je i da će organizacija prihvatiti pse nazad ukoliko se ne prilagode novim domovima. Big Dog Ranch Rescue inače vodi jedan od najvećih centara bez kaveza i bez eutanazije u Sjedinjenim Američkim Državama.
Aktivisti za zaštitu životinja godinama su tražili da se psi iz Ridglan Farmsa udomljavaju, a ne premeštaju u druge istraživačke centre. Simons je istakla da njena organizacija nije učestvovala u nedavnim protestima, ali je priznala da su oni doprineli skretanju pažnje javnosti na situaciju.
"Oni su preneli poruku. Mi smo želeli da delujemo legalno i na najbolji mogući način za ove pse", rekla je Simons.
Kako je objasnila Bigl je najčešća rasa pasa koja se koristi za laboratorijska testiranja, uglavnom zbog svoje manje veličine i blage naravi, navela je Simons.
"To je moralo da prestane"
"Belgijski malinoa neće trpeti da bude korišćen za testiranje ili zatvoren u kavezu ceo život", rekla je ona, upoređujući ih sa radnim policijskim i vojnim psima.
"Biglovi su poverljivi, mirni i opraštaju, pa su najčešće birani za testiranja. I mi uzimamo jednu od najnežnijih i najpoverljivijih rasa i zlostavljamo ih? To je pogrešno. To je moralo da prestane."
Aktivisti podneli tužbu
Objekat Ridglan Farms bio je u centru protesta sredinom aprila, kada se oko 1.000 aktivista okupilo u ruralnom delu Viskonsina, pokušavajući da uđe i preuzme pse. Policija je tada upotrebila suzavac, gumene metke i biber sprej kako bi ih odbila. Prema navodima šerifove službe, 29 osoba je uhapšeno, a pet se suočava sa optužbama za tešku provalu.
Aktivisti su nakon toga podneli federalnu tužbu, tvrdeći da je policija upotrebila prekomernu silu. Sa druge strane, iz Ridglan Farms-a su saopštili da su učesnici protesta bili "nasilna masa" koja je izvršila "napad na federalno licencirani istraživački objekat".
U martu je grupa aktivista upala u objekat i odvela 30 biglova, dok je 63 osobe policija prijavila tužilaštvu zbog mogućih optužbi.
Ridglan Farms je ranije pristao da se odrekne dozvole za uzgoj pasa od 1. jula, kao deo dogovora kako bi izbegao krivično gonjenje zbog optužbi za zlostavljanje životinja. Iako kompanija negira optužbe, specijalni tužilac je utvrdio da su se u objektu sprovodile procedure na očima pasa koje nisu bile u skladu sa veterinarskim standardima savezne države.
Pas Otis - broj 162508
Među njima bio je i pas po imenu Otis, zaveden kao subjekat broj 162508, koji je godinama bio samo broj u sistemu, deo zatvorenog kruga u kojem se život svodio na testiranja, kaveze i rutinu bez izlaza. U Ridglanu je, kao i mnogi drugi, odrastao bez dodira doma, bez šetnje i bez ičega što bi ličilo na normalan život psa. Njegovo telo nosi tragove tog perioda, iako ih danas delimično skriva nova dlaka koja je izrasla preko starih rana.
Danas je Otis među onima koji dobijaju drugu šansu. Iako je i dalje plašljiv i nesiguran u nove situacije, prvi put u životu ima prostor, pažnju i ljude koji ga ne posmatraju kao sredstvo, već kao biće. Njegov oporavak ne meri se samo zdravljem, već i tim sitnim znakovima poverenja koji se tek pojavljuju, oprezno i polako, kao da i sam uči da je ono najgore konačno iza njega.
(The Guardian/AP News)
