PRIČA Goran Petrović: Kamenčići
Pre nekoliko godina, u Rusiji, u gradu Hanti-Mansijsk, središtu istoimene autonomne oblasti, nazvane po Hantima i Mantima, starosedeocima zapadnog Sibira, rešiše da me odvedu u obližnje etno-selo. Usput me domaćini podučiše: ova dva drevna naroda, ugrofinskog porekla, dan-danji su veoma verni prirodi, može se reći da su u dosluhu sa beskrajnim šumama i moćnim rekama. Nije ni čudo, budući da su u surovim uslovima odvajkada preživljavali zahvaljujući jedino lovu i ribolovu. Zatim saznadoh da ni Hanti ni Manti nikada nisu imali svoje pismo. Samim tim, nisu imali pisanu književnost, već samo onu usmenu. Tek u jednom od prošlih vekova oba naroda su prihvatila ruski jezik i na njemu prvi put zabeležila svoje pesme i predanja.
Sekcija komentara na ovom tekstu je sada zaključana. Sekcije komentara na svim tekstovima se automatski zaključavaju posle 48 sati od poslednjeg osvežavanja teksta.