Najveći projekat vredan do 500 miliona evra u Hrvatskoj
MHP je tiho proširio poslovanje u regionu, preuzevši kompanije u Sloveniji i Hrvatskoj
Jurij Kosjuk, ukrajinski milijarder i osnivač agroindustrijskog giganta MHP, poznat je u poslovnim krugovima kao kralj piletine. Njegova kompanija, Myronivsky Hliboproduct, jedna je od najvećih u Evropi, sa proizvodnjom većom od osam miliona pilića nedeljno i obradom stotina hiljada hektara zemlje.
Poslednjih godina Kosjuk širi poslovanje širom regiona, uz investicije vredne stotine miliona evra, ali i uz sve snažniji otpor lokalnih zajednica i ekoloških organizacija.
Tiho preuzimanje i širenje na region
Kosjuk je 2019. godine tiho ušao na tržište Hrvatske preuzimanjem slovenačke kompanije Perutnina Ptuj, čime je stekao i kontrolu nad njenom hrvatskom ćerkom firmom PP Pipo Čakovec.
Time je preko noći postao jedan od najuticajnijih aktera u regionalnoj peradarskoj industriji.
Početkom 2024. započeta je izgradnja tri farme pilića u okolini Ludbrega, investicija vredna oko 30 miliona evra sa planiranom godišnjom proizvodnjom od šest miliona pilića.
Najavljena je i izgradnja fabrike mokre hrane za kućne ljubimce u blizini Zagreba, projekta vrednog 40 miliona evra, koji bi do 2026. trebalo da otvori oko 200 radnih mesta.
Megaprojekat od pola milijarde evra izazvao proteste
Najveće kontroverze izazvao je planirani projekat na Banovini, procenjen na između 350 i 500 miliona evra.
Plan je uključivao izgradnju više od 200 peradarnika, fabrike stočne hrane i klanice, uz zapošljavanje oko 1.500 ljudi.
Međutim, lokalno stanovništvo, zabrinuto zbog mogućeg zagađenja, neprijatnih mirisa i uticaja na kvalitet života, organizovalo je proteste. Projekat je naišao i na politički otpor, uz ocene da nije u skladu sa prostornim planovima.
U aprilu 2025. godine MHP je zvanično stavio projekat na čekanje, navodeći da rezultati analiza nisu ispunili očekivanja. Kompanija je fokus preusmerila na jačanje poslovanja u Sloveniji i širenje na druga tržišta, uključujući nedavno preuzimanje španske kompanije UVESA.
Model koji izaziva strah malih proizvođača
Poslovni model MHP-a zasniva se na vertikalnoj integraciji, od proizvodnje stočne hrane do distribucije i maloprodaje.
Takav model omogućava masovnu proizvodnju i niže cene, ali istovremeno izaziva zabrinutost malih i srednjih farmera širom Evrope.
U Ukrajini su, prema svedočenjima lokalnih poljoprivrednika, širenje kompanije pratili pritisci na otkup ili zakup zemlje, nestanak konkurencije i potpuna dominacija jednog sistema.
Strah regionalnih proizvođača jeste da bi takva struktura, potpomognuta jeftinijim ukrajinskim žitaricama, mogla da potisne domaće farme sa tržišta.
Kritike ekoloških organizacija i evropske banke
Kritike na račun MHP-a dolaze i od međunarodnih organizacija poput CEE Bankwatch Network, koje upozoravaju na posledice industrijskog modela poljoprivrede.
Stanovnici pojedinih regiona u Ukrajini žalili su se na zagađenje vazduha, zemljišta i voda, kao i na oštećenje lokalne infrastrukture usled intenzivnog teretnog saobraćaja.
Posebnu polemiku izaziva činjenica da su razvoj MHP-a finansijski podržale institucije poput European Bank for Reconstruction and Development i European Investment Bank, kroz zajmove vredne stotine miliona evra.
Time se otvorilo pitanje da li se sredstvima evropskih poreskih obveznika podržava model poljoprivrede koji, prema kritičarima, može imati ozbiljne posledice po ruralne zajednice i životnu sredinu.
Bitka tek počinje
Iako je megaprojekat na Banovini trenutno zaustavljen, prisustvo MHP-a u regionu nastavlja da raste.
Za jedne, reč je o snažnoj investiciji koja donosi nova radna mesta i modernizaciju proizvodnje. Za druge, to je signal početka ozbiljne tržišne transformacije koja bi mogla ugroziti male proizvođače i promeniti strukturu evropske agroindustrije.
Kosjukova poslovna strategija pokazuje da ambicije daleko prevazilaze granice Ukrajine, a rasprava o tome kakav model poljoprivrede Evropa želi tek dobija na intenzitetu.
(Poslovni dnevnik)
