Evropa učestvuje sa oko 80% u američkom trgovinskom deficitu u sektoru lekova
Analitičari izražavaju zabrinutost jer carine mogu uzdrmati globalne lance snabdevanja lekovima
Akcije farmaceutskih kompanija globalno su potonule u sredu nakon što je predsednik SAD Donald Tramp ponovio planove o uvođenju "velike" carine na uvoz lekova, čime je dodatno uzdrmao globalne lance snabdevanja i uzrokovao paniku na berzama.
Iako su farmaceutski proizvodi bili izuzeti iz prvog talasa recipročnih carina prošle nedelje, Trampova administracija sada nagoveštava da će i farmaceutski sektor biti obuhvaćen. Predsednik tvrdi da će ove mere podstaći farmaceutske kompanije da presele proizvodnju u SAD, ali stručnjaci upozoravaju da bi to bio izuzetno složen i skup proces.
Američke i evropske farmaceutske kompanije beleže gubitke
U premarket trgovanju, akcije velikih američkih farmaceutskih kompanija – Gilead Sciences, Pfizer, Merck i Eli Lilly – pale su između 2% i 4%.
U Evropi je indeks zdravstvenih kompanija pao za 5%, dostigavši najniži nivo od oktobra 2022. godine. Time je predvodio gubitke među sektorskim indeksima u okviru panevropskog STOXX 600, koji je pao za 3,3% – najviše u jednom danu još od marta 2020.
Tramp još nije precizirao kada i u kom obimu će biti uvedene carine na farmaceutski uvoz, ali analitičari već izražavaju zabrinutost.
„Iako još nema detalja, snažno se protivimo uvođenju carina na lekove – one verovatno neće vratiti proizvodnju u SAD“, rekao je analitičar BMO Capital Markets Evan Sajgerman, dodajući da je farmaceutski lanac snabdevanja previše kompleksan za brze promene, prenosi Rojters.
EU i SAD zavise jedna od druge u farmaceutskoj proizvodnji
SAD se u velikoj meri oslanja na lekove koji se delimično proizvode u Evropi. Samo u 2023. godini, izvoz medicinskih i farmaceutskih proizvoda iz EU u SAD iznosio je oko 90 milijardi evra, prema podacima Eurostata.
Analitičari Barclays-a ocenjuju da Evropa učestvuje sa oko 80% u američkom trgovinskom deficitu u sektoru biopharma. Kompanije koje ostvaruju veliki deo prihoda na američkom tržištu, ali nemaju razvijene proizvodne kapacitete u SAD – kao što su Argenx, UCB i Novo Nordisk – mogle bi biti najteže pogođene.
Akcije velikih evropskih farmaceutskih firmi kao što su AstraZeneca, GSK, Roche, Sanofi i Novartis pale su između 5% i 6,5%.
Ipak, neke kompanije sa širim globalnim proizvodnim mrežama, poput AstraZenece, Rochea i Sanofija, mogle bi biti otpornije na nadolazeće poremećaje, ocenjuju iz Barclays-a.
I indijsko tržište na udaru – generici pod znakom pitanja
Indijske farmaceutske akcije takođe su zabeležile pad – gotovo 2% – povukavši naniže i glavni berzanski indeks Nifty 50 za 0,6%.
Najveći gubitnici bili su IPCA Laboratories, Glenmark Pharma i Biocon, čije su akcije pale između 4% i 5,5%.
SAD predstavlja trećinu indijskog izvoza lekova, koji se uglavnom sastoji od generika – jeftinijih verzija poznatih lekova. Do sada, ti proizvodi nisu bili obuhvaćeni američkim carinama, dok Indija već naplaćuje oko 10% poreza na farmaceutski uvoz iz SAD.
