Poslodavci su pozitivno ocenili mere, ali upozoravaju da nisu obuhvaćeni svi sektori, posebno energetski intenzivna preduzeća
Naglašava se pomoć najranjivijim grupama kroz povećanje socijalnih usluga i novih finansijskih instrumenata
Novi paket vladinih mera, vredan 450 miliona evra, trebalo bi da ublaži posledice globalnih poremećaja, ali dok vlada i poslodavci to vide kao instrument stabilizacije, sindikati upozoravaju da bez kontrole cena efekti mogu biti ograničeni.
Predstavljajući paket mera, ministar rada je naglasio da je to nastavak državne politike pomoći građanima i privredi u uslovima globalne krize.
„Paket mera naišao je na jednoglasnu podršku. Vlada je pokazala da u ovim teškim globalnim okolnostima razmišlja o standardu građana, fiskalnoj odgovornosti, ali i konkurentnosti privrede. Ovo je 10. paket mera ukupne vrednosti od devet milijardi evra, a poslednji je vredan 450 miliona evra“, rekao je ministar rada Alen Ružić.
Govoreći o socijalnoj dimenziji mera, naglasio je nastavak pomoći najranjivijim grupama.
„Ovo su konkretne mere socijalne energije, a pored toga, nikada nismo imali više sredstava u ciljanim merama, od inkluzivnog dodatka, lične asistencije... Nikada više novca, nikada više korisnika i nikada više pruženih usluga. Na nama je da poboljšamo detalje“, tvrdio je.
Balković: Mere obezbeđuju likvidnost i predvidljivo poslovanje
Udruženje poslodavaca Hrvatske kaže da su mere dobro tempirane i doprinose stabilnosti privrede, iako ne pokrivaju sve sektore.
„Udruženje poslodavaca Hrvatske podržalo je mere vlade. Mislimo da su blagovremene i dobro osmišljene. Ovo je prvi put da imamo tako značajne mere koje obezbeđuju stabilnost i otpornost privrede, a nisu samo socijalne prirode. One obezbeđuju likvidnost, mogućnost planiranja i predvidljivo poslovanje. To takođe pokazuje koliko vlada procenjuje da ovaj poremećaj može trajati, iako je danas teško predvideti“, rekao je predsednik Udruženja poslodavaca Hrvatske, Mislav Balković.
Upozorio je da neka energetski intenzivna preduzeća ostaju van delokruga mera.
„One dobro pogađaju jedan deo privrede, ali neće pokriti drugi deo, posebno velike poslodavce, koji su energetski najintenzivniji. Veliki potrošači električne energije i gasa plaćaće energiju po tržišnoj ceni“, rekao je.
Na kraju je naglasio potrebu za dodatnim instrumentima podrške.
„Mera vredna 50 miliona evra, koja obezbeđuje uštede na indirektnim troškovima emisije CO2, pogađa cilj, samo je važno da se što pre počne primenjivati. Procene su da će se primenjivati na 400 preduzeća. Nažalost, isključuje cementare i proizvođače industrijskog gasa, pa je logično razmotriti neke druge instrumente, kao što su to učinile Slovenija i Nemačka, koristeći instrument ICAF EK, koji obezbeđuje direktna sredstva uz obavezu ulaganja do 50 odsto primljenih sredstava u poboljšanje samodovoljnosti“, zaključio je.
Novosel: Ministar Šušnjar poslao je neozbiljnu poruku
Predsednik Saveza nezavisnih sindikata Hrvatske upozorio je da su mere neophodne, ali da same po sebi neće biti dovoljne bez dodatnih intervencija na tržištu.
„Reakcija Vlade je bila neophodna. Ovo je već 10. paket mera i Vlada je uspela da se prilagodi svim tim izazovima. Ova poslednja kriza je pokazala da na globalnom tržištu krizama ne upravljaju vlade već veliki kapital. Dovoljno je da izjava američkog predsednika ode u jednom pravcu, i cene rastu“, rekao je Mladen Novosel.
Istakao je problem rasta cena uprkos državnoj podršci.
„Dobro je što su mere usmerene na zaštitu građana i preduzeća. Ono što se ne sme ponoviti, a ponavljalo se i u prethodnim merama, jeste da Vlada subvencioniše privredu, a bez obzira na to, cene nepravedno rastu“, naglasio je.
Kritikovao je i pristup regulisanju tržišta.
„Ministar privrede Ante Šušnjar poslao je juče poruku koja, iskreno, deluje pomalo neozbiljno – 'nemojte slučajno pokušavati da podignete cene jer ćete dobiti šamar od potrošača'. Nažalost, potrošači su bili i biće apsolutno nebitni u ovoj priči. Vlada mora pronaći određene mehanizme. Ako subvencioniše privredu i preduzetništvo, mora pronaći mehanizam za kontrolu cena. Ne možemo u ovim uslovima formirati cene na tržištu kada ekonomski uslovi za poslovanje definitivno nisu realni. S druge strane, Vlada subvencioniše poslodavce iz državnog budžeta i oni sada moraju da pronađu rezerve iz svog profita kako bi sprečili rast cena“, zaključio je.
Balković mu je odgovorio, naglašavajući da je problem rasta cena uzrokovan povećanjem uvoza i smanjenjem domaće proizvodnje.
„Čak i uz ove mere, dolazi do povećanja cena, posebno energenata. Veoma veliki deo troška koji naši građani osećaju je trošak hrane. U poslednjih pet godina Hrvatska je udvostručila deficit i uvoz, dok je domaća proizvodnja stagnirala. Ako je cena goriva koje koriste kamioni koji prevoze hranu u Hrvatsku veća, apsolutno je teško očekivati da se to neće osetiti na ceni hrane“, rekao je.
„Što se tiče profitabilnosti u poslovnom sektoru, nema je. U poslednje dve godine, u odnosu na BDP, naša ekonomija je smanjila udeo profitabilnosti za sedam odsto, a udeo troškova rada je povećan za pet odsto“, nastavio je.
Ministar Ružić je naglasio da veruje da neće biti neopravdanog povećanja cena.
(Tportal)
