Suvereni fondovi Zaliva i velike banke revidiraju svoje investicijske i finansijske strategije zbog nestabilnosti i rizika u regionu
Kritični Ormuzki tjesnac blokiran je za promet nafte i gasa, što izaziva rast cena energenata i ozbiljne poremećaje u lancima snabdevanja
Rat između SAD, Izraela i Irana počeo je 28. februara udarima na Teheran i više nije samo regionalni konflikt. On se pretvara u pretnju za globalnu ekonomiju – od energetskih tržišta do suverenih fondova i finansijskih tokova u Persijskom zalivu, piše Money.bg.
Katar – drugi po veličini proizvođač ukapljenog prirodnog gasa na svetu – bio je prinuđen da proglasi force majeure nakon iranskog udara na svoj pogon u Ras Laffanu.
Energetski ministar Saad al-Kaabi upozorio je za Financial Times da, ako rat potraje još nekoliko nedelja, cena nafte može dostići 150 dolara po barelu, a cena gasa 40 dolara po milion BTU, što je skoro četiri puta više od predviđenih nivoa.
Al-Kaabi nije krio zabrinutost:
"Ovo će poljuljati ekonomije sveta. Ako rat potraje nekoliko nedelja, BDP svih zemalja će biti pogođen. Cene energije će rasti. Doći će do nestašica i lančane reakcije fabrika koje ne mogu da rade."
On je dodao da se očekuje da svi izvoznici iz Persijskog zaliva u narednim danima proglase force majeure, ukoliko konflikt ne prestane.
Ključni faktor je Ormuzki tesnac – vodeni koridor širine svega 38 kilometara, kroz koji dnevno prolazi oko 20 miliona barela nafte i oko 20% globalne trgovine ukapljenim gasom (LNG). Saobraćaj tamo praktično je zaustavljen: najmanje 10 brodova je pogođeno, premije osiguranja su drastično porasle, a vlasnici brodova odbijaju da rizikuju svoja plovila i posade.
Uprkos predlogu američkog predsednika Donalda Trampa da američka mornarica eskortira trgovačke brodove, al-Kaabi je kategoričan:
"Previše je opasno. Previše je blizu iranske obale."
Suvereni fondovi preispituju strategije
Posledice se ne ograničavaju samo na energetiku. Prema Financial Times-u, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati razmatraju preispitivanje svojih investicija u inostranstvu i budućih finansijskih angažmana. Šest glavnih suverenih fondova u regionu upravlja sa više od 3,2 triliona dolara imovine, raspoređene u tehnologije, infrastrukturu, sport i nekretnine širom sveta.
Iranski udari na UAE, Saudijsku Arabiju, Katar, Bahrein, Kuvajt i Oman narušili su stabilnost na koju je Zaliv gradio reputaciju globalnog finansijskog centra. Fondovi i berze u prekograničnim transakcijama zamrznuti su. Banke kao što su Standard Chartered, japanski SMFG i MUFG naložile su svojim zaposlenima da prate putovanja u regionu. Kineski investitori su pauzirali pregovore za sticanje aktivâ. Milijarde dolara u tehnološkim angažmanima – 15 milijardi dolara od Microsoft-a za UAE, više od 5 milijardi od Amazona za Saudijsku Arabiju – sada vise u vazduhu.
Dubai pritiska finansijski ventil Irana
Na ovom fonu, prema podacima WSJ, UAE razmatra zamrzavanje iranskih aktivâ držanih u zemlji. Dubai je dugo bio ključni finansijski koridor za Teheran – kroz fiktivne firme u slobodnim zonama i neformalne valutne berze Iran je uspevao da zaobiđe zapadne sankcije i finansira vojne programe.
Vašington dugo pritiska UAE da zatvori ove kanale. Sada, nakon iranskih udara koji su pogodili aerodrom u Dubaiju i mnoštvo civilnih objekata, Abu Dabi izgleda spremno da preduzme ovu meru.
Slika je jasna: lokalni vojni konflikt pretvorio se u sistemski ekonomski rizik sa potencijalom da pogodi svaku zemlju u svetu koja unosi energiju, trguje sa regionom ili se oslanja na stabilnost globalnih finansijskih tržišta.
(Standartnews)
