Brisel nema delotvoran mehanizam za zajedničku nabavku gasa, pa članice samostalno odlučuju, što otežava odgovor na poremećaje na tržištu
Analitičari upozoravaju da bi povećana potražnja u Aziji, naročito tokom toplog leta, mogla podići cene i ugroziti evropsko snabdevanje za zimu
Evropsku uniju bi u narednim mesecima mogla pogoditi nova energetska kriza. Stručnjaci upozoravaju da se Evropa suočava sa sve većom konkurencijom azijskih zemalja za tečni prirodni gas (TPG), dok evropski kapaciteti za skladištenje ostaju ispod uobičajenih nivoa za ovo doba godine.
Iako je nedavni sporazum između Sjedinjenih Država i Irana donekle smirio tržišta, analitičari upozoravaju da to ne znači kraj problema. Ako potražnja za energijom u Aziji poraste tokom leta, Evropa bi se mogla naći u direktnoj konkurenciji za iste pošiljke gasa, što bi ponovo moglo da podigne cene gasa i električne energije.
Najveći izazov predstavljaju Kina, Južna Koreja i Vijetnam, zemlje sa visoko centralizovanim sistemima nabavke energije. Za razliku od Evropske unije, njihove vlade mogu brzo da donose odluke i koordinišu velike kupovine gasa na svetskom tržištu.
Sve zavisi od njih
Evropska unija, s druge strane, zavisi od desetina privatnih kompanija iz 27 zemalja članica koje samostalno odlučuju o kupovini energije. Upravo zbog ovog tržišnog modela Brisel ima veoma ograničen uticaj na to kako će se evropske kompanije ponašati u slučaju nove nestašice. Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Evropska komisija je pokušala da uspostavi zajedničku platformu za nabavku gasa kako bi države članice mogle zajedno da pregovaraju sa dobavljačima i postignu bolje cene. Međutim, projekat nije postigao očekivane rezultate, jer su najveće evropske energetske kompanije uglavnom nastavile da samostalno pregovaraju o isporukama.
Kao rezultat toga, Brisel trenutno nema efikasan mehanizam za koordinaciju nabavki u slučaju novog poremećaja na tržištu. Prema pravilima Evropske unije, države članice moraju da popune skladišta gasa do najmanje 80 procenata kapaciteta do decembra. To se obično radi tokom leta, kada su cene niže i trgovci kupuju gas za zimske mesece. Ali ove godine situacija je drugačija. Letnje cene su ostale neuobičajeno visoke, pa je interesovanje za skladištenje znatno manje nego prethodnih godina. Kao rezultat toga, evropske akcije su trenutno ispod petogodišnjeg proseka.
Analitičari upozoravaju da bi dodatni problem moglo da predstavlja izuzetno vruće leto u Aziji. Više temperature znače veću potrošnju električne energije za klimatizaciju, a samim tim i povećanu potražnju za prirodnim gasom.
Nova trka za tečnim prirodnim gasom (TPG)
Ako azijske zemlje počnu da kupuju više na takozvanom spot tržištu, gde se energija kupuje po dnevnim tržišnim cenama, Evropa će biti primorana da se takmiči za iste zalihe. Takav scenario bi mogao da pokrene novu trku za TPG, pri čemu bi evropske zemlje morale da ponude sve više cene kako bi obezbedile dovoljno gasa za zimu. Prema procenama Evropske agencije za saradnju energetskih regulatora (ACER), Evropska unija će ove godine morati da uveze do 13 procenata više tečnog prirodnog gasa nego prošle godine kako bi ispunila svoje ciljeve skladištenja.
Ovo će biti posebno teško ako proizvodnja u Persijskom zalivu ne raste očekivanim tempom ili ako se ponovo pojave geopolitičke tenzije na Bliskom istoku. Stručnjaci upozoravaju da bi u takvim okolnostima Evropa mogla biti primorana da odustane od nekih svojih planova za punjenje skladišta i uđe u zimu sa manjim zalihama nego što je planirano. Posebna neizvesnost ostaje oko Kine. Poslednjih meseci, najveći svetski uvoznik energije smanjio je kupovinu tečnog gasa i koristio sopstvene zalihe, privremeno stabilizujući svetsko tržište.
Međutim, kineske rezerve su značajno smanjene poslednjih meseci. Ukoliko Peking ponovo počne sa masovnim kupovinama na otvorenom tržištu, pritisak na cene bi mogao ponovo veoma brzo da eskalira. Brisel stoga pažljivo prati situaciju, svestan da bi povratak Kine na tržište mogao biti jedan od ključnih faktora koji će odrediti cenu energije tokom predstojeće zime. Analitičari zaključuju da Evropa ulazi u moguću „energetsku konkurenciju“ sa Azijom sa znatno slabije pozicije.
Dok zemlje poput Kine mogu da koordinišu svoju nabavku energije, Evropska unija se i dalje oslanja na slobodno tržište i odluke privatnih kompanija, što bi moglo da predstavlja ozbiljan hendikep u slučaju nove globalne nestašice.
Hrvatska i LNG
LNG terminal u Omišlju je ključno energetsko čvorište za Republiku Hrvatsku za uvoz tečnog prirodnog gasa. Sa nedavnim proširenjem, maksimalni kapacitet gasifikacije je 6,1 milijardi kubnih metara gasa godišnje, što obezbeđuje stabilno snabdevanje Hrvatske i šireg regiona centralne Evrope.
Nedavno proširenje gasovoda jača ulogu Hrvatske, nedavno je izjavio premijer Andrej Plenković, kao transportne rute za Mađarsku i Sloveniju, a nakon potpisivanja sporazuma o izgradnji Južnog interkonektorskog gasovoda, i za Bosnu i Hercegovinu. Osvrćući se na završenu deonicu gasovoda Zabok-Lučko, Plenković je istakao da će se po završetku celog projekta transportni kapacitet za Sloveniju povećati sa 256 miliona kubnih metara gasa godišnje na čak 1,5 milijardi.
Takođe, kada se završe pravci Bosiljevo – Sisak i Sisak – Kozarac prema mađarskoj granici, kapacitet transporta prema Mađarskoj biće 3,5 milijardi kubnih metara gasa.
„Kroz investicije, kapacitet LNG terminala u Omišlju povećan je sa 2,9 na 6,1 milijardu kubnih metara gasa godišnje. Hrvatska potrošnja je oko 2,8 milijardi, tako da je Hrvatska proširenjem dobila kapacitet da postane regionalna transportna ruta i čvorište“, zaključio je premijer.
(Izvor: Dnevno.hr)
