Hospitalizacije zbog mikrobioloških infekcija izazvanih mlekom porasle su za skoro 58%, a pojavljuju se i slučajevi smrtnog ishoda.
Najveći prehrambeni skandal uključuje povlačenje dečje hrane velikih svetskih proizvođača zbog otkrića opasnog toksina, dok su protiv tih kompanija pokrenute istrage zbog prikrivanja podataka.
Platforma "Halo, inspektore" objavila je opširan tekst u kojem upozorava na, kako navode, porast mikrobioloških incidenata u mlečnoj industriji na nivou Evropske unije, ali i na propuste u proizvodnim procesima. Navode i da je zbog pomenutih propusta broj obolelih povezanih sa konzumacijom mlečnih proizvoda u Evropskoj uniji skočio „čak 84 odsto“.
"Ropy Milk – sluzavo ili končasto mleko = Eksplozija broja obolelih = Porast hospitalizacija za 57,7 odsto = Globalna povlačenja mlečnih proizvoda = Skandal sa dečjom hranom".
Šokantna objava gumenastog mleka koje se razvlači umesto da teče iz tetrapaka izazvala je nezapamćeno interesovanje potrošača u zemlji i inostranstvu.
"Vindija se još nije oglasila, ali smo zato saznali šokantne podatke iz Evrope koje objavljujemo u celosti”, naveli su u objavi i istakli da vredi pročitati malo duži tekst, kao i da o ovome još niko nije pisao niti govorio.
U objavi se pozivaju na izveštaje evropskih institucija poput European Food Safety Authority i European Centre for Disease Prevention and Control.
Šta se krije?
Ostatak njihove objave prenosimo u celosti:
"Dok velike mlekarske kompanije u javnosti redovno istupaju sa tvrdnjama da su njihovi automatizovani sistemi proizvodnje ‘savršeni, nepogrešivi i potpuno sterilni’, zvanična istorija opoziva hrane i crne brojke međunarodnih institucija dokazuju suprotno. Mikrobiološki incidenti i ozbiljne kontaminacije u mlečnom sektoru redovno pogađaju i najveće globalne i evropske gigante.
Kada domaći uvoznici, proizvođači ili trgovački lanci pokušaju da prebace krivicu za kvarenje isključivo na ‘loš transport’, ‘izolovane slučajeve mikrooštećenja ambalaže’ ili na same potrošače, krovna evropska statistika ih demantuje. Podaci jasno pokazuju da su nagli skokovi procesnih propusta unutar samih fabričkih pogona globalna i rastuća pretnja bezbednosti hrane.
Pojam ‘nagli skok’ mikrobioloških incidenata na evropskom tržištu nije samo novinarska fraza, već hladna matematička činjenica izvučena iz najnovijih zvaničnih izveštaja Evropske agencije za bezbednost hrane i Evropskog centra za sprečavanje i kontrolu bolesti. Zajednički zvanični dokument EU One Health Zoonoses Report donosi poražavajuće podatke o kretanju bolesti prenosivih mlečnim proizvodima iz godine u godinu unutar EU. Idemo redom.”
Nagli porast obolelih
Dalje navode da je u samo jednoj kalendarskoj godini broj zvanično prijavljenih i potvrđenih slučajeva bolesti direktno povezanih sa konzumacijom kontaminiranog mleka i mlečnih proizvoda skočio sa 466 na čak 858 obolelih (preciznije: 392 obolele osobe više), što je porast od čak 84,1 odsto.
"Broj pacijenata koji su zbog teških mikrobioloških infekcija izazvanih mlečnim proizvodima razvili kliničke slike koje zahtevaju hitno bolničko lečenje porastao je sa 52 na 82 hospitalizovane osobe (od toga 30 dodatnih teških slučajeva i tri smrtna slučaja), što je porast od 57,8 odsto.
Prema najnovijim analizama ugledne specijalizovane mreže FOODAKAI i RASFF, mlečni proizvodi zvanično drže prvo mesto među svim kategorijama hrane po ukupnom obimu povlačenja hitnih opoziva sa polica prodavnica u Evropi i svetu.
Zvanične analize EFSA naglašavaju da su kontaminirani sirevi izazvali najveći broj pojedinačnih hospitalizacija (57 teških slučajeva), ali odmah iza njih na crnoj listi nalaze se upravo ostali tečni i fermentisani mlečni proizvodi, poput trajnog mleka i jogurta, sa desetinama utvrđenih tehnoloških incidenata i epidemija unutar država članica EU.”
Skandal sa dečjom hranom
"Ako neko u Hrvatskoj još sumnja da unutar velikih fabričkih mlečnih sistema može doći do dramatičnog zakazivanja kontrole, dovoljno je pogledati najveći prehrambeni skandal koji trenutno potresa svetsko tržište. Pod pritiskom krovnih evropskih potrošačkih organizacija, tri najveća svetska mlečna diva – Nestlé, Danone i Lactalis – primorana su na hitno povlačenje ogromnih serija dečje hrane i formula u više od 60 zemalja sveta, uključujući i našu zemlju!
U ovim dečjim formulama (uključujući serije Aptamila, Milumila, BEBA i NAN formula koje su povučene i sa hrvatskih polica iz apoteka i drogerija) otkriven je cereulid – izuzetno opasan i postojan toksin koji proizvodi bakterija Bacillus cereus.
Ono što ovaj slučaj čini zastrašujućim jeste činjenica da su protiv mlečnih giganata pokrenute zvanične krivične istrage i tužbe jer su udruženja za zaštitu potrošača otkrila da su proizvođači nedeljama skrivali pozitivne laboratorijske nalaze od očiju javnosti kako bi zaštitili svoj profit. Išli su po zloglasnom principu ‘APP’ (Ako prođe, prođe – prim. aut.) preko zdravlja najmlađih. Ako se takva prikrivanja tehnoloških grešaka događaju multinacionalnim korporacijama sa dečjom hranom, ko nam može garantovati da je domaća linija za punjenje mleka bezgrešna?”
Kako nastaje sluzavo mleko?
"U pozadini alarmantnog rasta opoziva, evropski stručnjaci za bezbednost hrane izdvajaju dve ključne boljke moderne mlečne industrije: ‘popuštanje’ procesne kontrole u samim punionicama i pad stabilnosti hladnog lanca.
Upravo na te propuste u tehnološkom rukovanju hranom unutar fabrika upozorava i domaći stručnjak mr sci. Marijan Katalenić, koji smatra da su dobro pranje i dezinfekcija sistema za punjenje, ali i stalna kontrola sprovođenja tih mera, jedna od ključnih kritičnih tačaka u procesu proizvodnje.
U suprotnom, unutar fabričkih cevi, ventila i punilica stvara se takozvani biofilm (izuzetno otporan sloj bakterija koji se čvrsto hvata za unutrašnje zidove opreme), pa svako mleko koje prođe preko njih može biti kontaminirano u sekundi pre samog zatvaranja u tetrapak – bez obzira na to što je u prethodnoj fazi proces bio pasterizovan i sterilizovan.
U svetskoj stručnoj literaturi za mlekarstvo, kao posledica nastaje pojava koja se manifestuje kao gusta, gumasta i rastegljiva tekstura poznata kao Ropy Milk (sluzavo ili končasto mleko).
Kroz istoriju mlekarstva u Ujedinjenom Kraljevstvu i skandinavskim zemljama beleženi su identični tehnološki incidenti, gde su laboratorijske analize iz takvih pakovanja redovno izolovale specifične psihrotrofne bakterije (poput rodova Pseudomonas i Alcaligenes), kao i sojeve koji proizvode sluz. Podaci i zvanična evropska statistika su jasni: mlečna industrija, kao ni bilo koja druga prehrambena industrija, nije nepogrešiva, a tehnološki propusti u higijeni fabričkih pogona realnost su koja može ugroziti zdravlje potrošača.
Kada trgovački lanci ili kancelarije velikih mlekara pokušaju da umanje ozbiljnost situacije i proglase sluzavo mleko ‘nemogućim fabričkim scenarijem’, oni ne govore istinu – oni samo štite sopstveni profit. ‘Halo, inspektore’ zato neće pristati na PR fraze. Tražimo da se sada i ubuduće detaljno pregledaju fabričke arhive i laboratorijski utvrdi istina o svakoj spornoj seriji na našem tržištu!”, navode.
Na kraju su upozorili potrošače da dobro otvore oči i proveravaju sadržaj svakog tetrapaka koji kupe, kao i da im šalju svoja iskustva. Hrvati su u komentarima bili zgroženi, a mi vam prenosimo samo deo njihovih komentara: „Od danas više ne pijem mleko, zgadilo mi se”, „Ponekad se pitamo gde je granica morala, a gde profita?”, „O mnogo čemu se ćuti. Sve zbog profita. A onda se čudimo što se ljudi razbole…”, „Pre neki dan je i moja mama isto doživela sa mlekom, ali nije slikala”, „Katastrofa, truju nas svačim”, pisali su.
