Uber Eats danas posluje u 45 država i više od 10.000 gradova, ostvarujući milijarde evra prihoda godišnje
Ogroman rast Uber Eats-a zabeležen je tokom pandemije, kada su prihodi porasli za 224%, a proširena je i ponuda namirnica iz supermarketa
Prvi pokušaj kompanije "Uber" da osvoji tržište dostave hrane završio se neslavno i potpunim fijaskom. Još 2014. godine pokrenuli su servis "Uber Fresh" u Kaliforniji, koji je svakog dana nudio samo jedno jelo, poput salate ili paninija, po ceni od 12 dolara. Iako je dostava trebalo da stigne za nekoliko minuta, korisnici su radije želeli veći izbor, pa je projekat ubrzo ugašen. Međutim, drugi pokušaj promenio je sve i lansirao kompaniju u sam vrh globalnog biznisa.
Meteorski uspon "Uber Eats-a"
Krajem 2015. godine, "Uber" je promenio strategiju i u Torontu lansirao aplikaciju "Uber Eats", omogućivši korisnicima da od starta biraju jela iz više od stotinu restorana. Rezultati su bili fascinantni – "Uber Eats" je u prva tri sata rada ostvario veći promet nego "Uber Fresh" za četiri cela dana.
Danas ovaj servis za dostavu operiše u 45 država i više od 10.000 gradova širom sveta. Koliko je dostava hrane postala ključni segment kompanije, koja se i dalje prvenstveno asocira sa prevozom putnika, najbolje pokazuju finansije.
Samo prošle godine "Uber Eats" je ostvario oko 14,9 milijardi evra prihoda, što čini skoro trećinu ukupnog "Uberovog" prometa koji je u 2025. iznosio oko 44,7 milijardi evra. Na berzi "Uber" danas vredi impresivnih 125 milijardi evra.
Pandemija kao odskočna daska
Pravi procvat "Uber Eats" doživeo je tokom pandemije koronavirusa. Dok je osnovni posao prevoza putnika stao zbog "lokdauna", potražnja za dostavom hrane je eksplodirala. Prihodi ove platforme su u prvoj pandemijskoj godini skočili za neverovatnih 224 posto, dok se broj restorana u ponudi uvećao za više od 75 posto. Kompanija je tada počela da isporučuje i namirnice iz supermarketa, sklapajući partnerstva sa gigantima poput "Aldija" i "Carrefoura".
Agresivni napad na "Delivery Hero"
Sada "Uber" želi potpunu globalnu dominaciju.
Poslednjih dana potvrđeno je da je američki gigant poslao ponudu za preuzimanje svog konkurenta, nemačke kompanije "Delivery Hero". Iako je prvobitna ponuda iznosila 33 evra po dionici (čime se berlinska firma procenjuje na oko 10 milijardi evra), direktor "Ubera" Dara Kosrovšahi ubrzo je podigao ulog na 38 evra po dionici kako bi odobrovoljio investitore.
Istovremeno, "Uber" je u tajnosti povećao svoj vlasnički udeo u "Delivery Herou" na gotovo 25 posto, te je preko različitih finansijskih instrumenata osigurao kontrolu nad skoro 37 posto glasačkih prava.
Ovaj agresivni potez dolazi u trenutku ozbiljne krize u "Delivery Herou". Kompanija je pod ogromnim pritiskom investitora predvođenih hongkonškim fondom "Aspex" jer je vrednost njihovih akcija pala za čak 85 posto u odnosu na rekordnu 2021. godinu. Zbog svega ovoga, suosnivač i direktor Niklas Estberg već je najavio odlazak sa čela kompanije najkasnije do marta 2027. godine.
Regulatori kao najveća prepreka
Ipak, put do potpunog preuzimanja mogao bi biti blokiran. Agencije za zaštitu konkurencije mogle bi da zaustave posao jer se brendovi ove dve kompanije direktno takmiče na brojnim istim tržištima u Evropi, Aziji i Latinskoj Americi. Strahuje se od sličnog scenarija koji se dogodio na Tajvanu, kada su regulatori blokirali "Uberovo" preuzimanje platforme "Foodpanda" zbog opasnosti od stvaranja tržišnog monopola.
"Aplikacija za sve"
Direktor "Ubera" Dara Kosrovšahi ima jasnu viziju – kompanija više ne želi da bude samo prevoznik. Njihov cilj je da postanu ultimativna platforma koja će korisnike povezivati sa svim lokalnim uslugama, od marketa do prodavnica elektronike i opreme za ljubimce.
Kosrovšahi je nedavno hrabro izjavio da ga ne bi iznenadilo ako "Uber Eats" za deset godina postane veći biznis od same usluge prevoza putnika.
