Troškovi rada u nemačkoj industriji su visoki – sat rada u proseku košta 45 evra, što je znatno iznad evropskog proseka.
Ekonomisti i poslodavci podržavaju duže radno vreme, naglašavajući da bez povećanja produktivnosti nema osnova za više slobodnog vremena
Brojni istaknuti menadžeri, ekonomisti i preduzetnici otvoreno pozivaju na povratak 40-časovne radne nedelje u industriji, bez korekcije plata, upozoravajući da zemlja rizikuje gubitak konkurentnosti i masovno zatvaranje fabrika
U Nemačkoj je izbila žestoka debata o radnom vremenu. Brojni istaknuti menadžeri, ekonomisti i preduzetnici otvoreno pozivaju na povratak 40-časovne radne nedelje u industriji, bez korekcije plata, upozoravajući da zemlja rizikuje gubitak konkurentnosti i masovno zatvaranje fabrika. Debata je dobila na zamahu nakon što je Lars Brzoska, izvršni direktor logističkog giganta Junghajnrih, dao jasnu izjavu: „Moramo se vratiti 40-časovnoj radnoj nedelji u industriji, bez korekcije plata. Moramo ponovo povećati produktivnost. Oni koji žele da rade više trebalo bi da to mogu da urade. Ako ovako nastavimo, bankrotiraćemo, a na kraju niko neće imati posao.“
Situacija u Folksvagenu najbolje ilustruje ozbiljnost problema.
Kompanija planira da smanji do 100.000 radnih mesta širom sveta, a četiri fabrike (Hanover, Emden, Cvikau i Nekarzulm) suočavaju se sa zatvaranjem ili drastičnim smanjenjima. Očekuje se da će nadzorni odbor o tome raspravljati 9. jula. Slične mere najavljuju i drugi giganti.
Mercedes odlaže isplatu posebnih tarifnih dodataka do 2027. godine i pregovara sa radničkim savetom o dužem radnom vremenu bez naknade. Profit kompanije se prepolovio u 2025. godini na 5,3 milijarde evra, a u prvom kvartalu 2026. godine pao je za još 17,2 odsto. Boš takođe prolazi kroz turbulentan period - dolazi do iznenadne promene rukovodstva, a saradnja sa Folksvagenom na autonomnoj vožnji vredna 1,5 milijardi evra je na ivici kolapsa, piše FOKUS Onlajn.
Sat rada u industriji košta u proseku 45 evra
Nemačka industrija se suočava sa visokim troškovima rada. Prema podacima Instituta za nemačku ekonomiju, jedinični troškovi rada u Nemačkoj u 2024. godini bili su 22 odsto iznad proseka 27 uporedivih zemalja. Sat rada u industriji košta u proseku 45 evra, odnosno 49,50 evra u prerađivačkoj industriji, znatno više nego u većem delu Evrope.
Ekonomisti se slažu sa menadžerima. „O više slobodnog vremena možemo govoriti samo ako prosperitet raste“, rekao je Klemens Fuest, šef Ifo instituta. Mihael Hiter, direktor IV instituta, čak je predložio 42-časovnu radnu nedelju, dok je ekonomistkinja Monika Šnicer rekla: „Ne možete postići isto za 35 sati kao što možete za 40 sati.“ „Bilo bi dobro kada bismo se mogli vratiti na 40 sati za više zaposlenih“, rekao je Rajner Dulger, predsednik Udruženja poslodavaca.
Predsednik Gesamtmetala, Štefan Volf, godinama poziva na duže radno vreme i odbacuje četvorodnevnu radnu nedelju sa punom platom.
Debata više nije samo pitanje sindikata i poslodavaca. Kancelar Fridrih Merc je za fleksibilnije radno vreme, a ministarka ekonomije Katerina Rajhe smatra da je debata o četvorodnevnoj nedelji i ravnoteži između posla i privatnog života trenutno neumesna. Nemačka se tako suočava sa ključnim pitanjem: može li da održi visoke plate, kratko radno vreme, velike socijalne doprinose i stroge propise, a da istovremeno ostane konkurentna na globalnom tržištu? Mnogi menadžeri upozoravaju da će, ako se ništa ne promeni, fabrike jednostavno nestati.
(Izvor: Fokus onlajn)
