Тржишна нестабилност и доминација Кине и Сједињених Држава стимулишу потребу за самосталном финансијском стратегијом.
Макрон истиче важност стварања јединственог тржишта за 450 милиона европских грађана као алтернативе националним економијама.
Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je danas da Evropska unija treba da uvede novi sistem zajedničkog zaduživanja putem evroobveznica kako bi finansirala investicije u odbranu, zelene i digitalne tehnologije i ojačala konkurentnost i finansijsku suverenost EU u uslovima rastućeg pritiska Kine i nestabilnosti iz Sjedinjenih Američkih Država.
U intervjuu za više evropskih listova među kojima je i "Mond" (Le Monde), Makron je napomenuo da bi Evropska unija zajedničkim evroobveznicama odgovorila na potražnju tržišta i ponudila alternativu dolaru.
"Svetsko tržište se sve više plaši američkog dolara. Traži alternative. Ponudimo mu evropski dug. Za sve investitore sveta, demokratska pravna država je ogroman faktor privlačnosti. Kada pogledam situaciju u svetu, imamo Kinu koja je autoritarni režim. S druge strane, imamo Sjedinjene Američke Države, koje se sve više udaljavaju od vladavine prava", poručio je Makron.
On dodaje da je Evropska unija, u poređenju sa Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom, relativno malo zadužena, što sada treba da iskoristi kako bi privukla investicije.
Makron je naveo da se, uprkos upozorenjima Marija Dragija iz septembra 2024, ekonomska situacija u Evropskoj uniji od tada dodatno pogoršala, pošto Kina ostvaruje ogroman trgovinski suficit od 840 miliona evra sa ostatkom sveta, od kojih trećinu sa Sjedinjenim Američkim Državama, a trećinu sa EU.
Prema njegovim rečima, Evropska unija se sada suočava sa dvostrukim pritiskom, trgovinskim "cunamijem" iz Kine i carinama iz Sjedinjenim Američkih Država, dok nova politika Vašingtona unosi dodatnu nestabilnost.
Kao prvi ekonomski stub nove EU strategije, Makron zagovara pojednostavljenje regulative i produbljivanje jedinstvenog tržišta kroz projekte poput 28. pravnog režima, unije tržišta kapitala i integracije energetskih mreža, uz poruku da domaće tržište evropskih kompanija mora biti jedinstveno tržište od 450 miliona ljudi, a ne skup od 27 nacionalnih ekonomija.
Drugi stub strategije je diverzifikacija trgovinskih partnerstava, poput nedavno zaključenog sporazuma sa Indijom, dok Makron istovremeno ocenjuje da je sporazum EU sa Merkosurom loše pregovaran i da neće imati ni dramatično negativne, ni značajne pozitivne efekte na rast.
Makron poručuje da EU treba da daje prednost evropskim kompanijama i proizvodima u ključnim sektorima, ali ne u svim oblastima i ne bez izuzetka.
Evropska unija treba da se osloni na sopstvene snage po pitanju čistih tehnologija, u hemijskoj industriji, proizvodnji čelika, u automobilskoj industriji i odbrani, dok to nije moguće u oblastima u kojima Evropa više nema proizvodnju, poput mobilnih telefona.
Investicije u tri ključne oblasti
Centralni element njegove ekonomske vizije odnosi se na investicije u tri ključne oblasti: bezbednost i odbranu, tehnologije zelene tranzicije i veštačku inteligenciju i kvantne tehnologije.
Makron upozorava da Evropska unija u tim sektorima značajno zaostaje za Kinom i SAD i da bi, bez odlučne akcije u naredne tri do pet godina, mogla da trajno izgubi svoju tehnološku i industrijsku poziciju u svetu.
Pozivajući se na procene Marija Dragija, Makron navodi da su godišnje potrebe za ulaganjima u zelene i digitalne tehnologije oko 800 milijardi evra, a sa odbranom i bezbednošću ukupno oko 1,2 biliona evra.
Kao ključni izvor finansiranja vidi mobilizaciju evropske štednje koja se trenutno velikim delom koristi za finansiranje duga ili odlazi u inostranstvo, od čega oko 300 milijardi evra godišnje završi u američkim kompanijama.
Evropska unija već ima privremene mehanizme zajedničkog zaduživanja, ali evroobveznice u punom smislu još nisu opšteprihvaćene kao standardna i trajna praksa za finansiranje velikih strateških potreba, a ova ideja nalazi na protivljenje Nemačke i nekih drugih članica, prenose mediji.
Ono što Makron traži jeste da se taj izuzetak pretvori u stalni instrument ekonomske politike EU, što bi imalo duboke posledice po javne finansije, tržišta kapitala i globalnu ulogu evra.
Nemačka je ključna prepreka jer bez njenog pristanka ne može da postoji trajna zajednička sposobnost zaduživanja EU.
U pitanju je najveća ekonomija Unije, ima najveću kreditnu snagu i njen rejting praktično određuje cenu zaduživanja evropskog duga.
Nemačka ekonomska politika se decenijama zasniva na ideji fiskalne discipline, uravnoteženih budžeta i lične odgovornosti država za sopstvene dugove, što se u suprotnosti sa idejom trajnog zajedničkog zaduživanja.
(Izvor: Tanjug)
