Kriza zbog pandemije virusa korona neočekivano brzo povećala je nejednakosti u austrijskom društvu, a najpogođeniji su samohrani roditelji i osobe migrantskog porekla.
"Ko je već pre krize imao malo novca sada ima još manje", ukazala je politolog Barbara Prainsak. Prema njenim rečima, taj razvoj se mogao videti već nakon prve dve i tri nedelje.
Pogođeni su pre svega samohrani roditelji, osobe sa niskim formalnim obrazovanjem i lica migrantskog porekla. Tako je, na primer, svaki sedmi, koji je završio samo osnovno obrazovanje, izgubio posao u prvom mesecu krize.
Pre svega nezaposleni i korisnici socijalne pomoći u studiji su istakli da imaju egzistencijalne strahove. Osobe, koje se opisuju kao veoma usamljene, prema istraživanju, tokom krize su pribegli alkoholu.
Prainsak dodala je i da je korona virus kriza povećala solidarno ponašanje građana, dodajući da ljudi, koji nisu ugroženi od virusa, ostaju kod kuće u cilju zaštite rizičnih grupa. Međutim, ukazala je i na opasnost da bi pre svega stariji ljudi, usled posledica virus korona krize, mogli biti posmatrani negativno, jer su prikazivani kao rizične grupe koje svi moraju zaštititi.
Tako su mnogi rekli da se ne sme žrtvovati normalan život mladih za dobrobit starijih. Kaže da je bila zapanjena kako je brzo došlo do preokreta kod solidarnosti, a Prainsak vidi paralele kod promene raspoloženja tokom izbegličke krize 2015. godine.
