Iako je proizvodnja struje iz uglja pala za jedan procenat, Kina je u potpunosti pokrila povećanu potražnju izvorima čiste energije
Ekspertski izveštaji ukazuju na rizike prolongiranog oslanjanja na ugalj koji bi mogli odložiti tranziciju na čistu energiju
Iako je Kina nastavila brzo da širi solarne i vetroelektrane 2025. godine, azijski gigant je takođe pustio u rad znatno više termoelektrana na ugalj nego prethodnih godina, što je izazvalo zabrinutost oko toga da li će najveći svetski emiter gasova staklene bašte smanjiti emisije dovoljno da ograniči klimatske promene.
Više od 50 velikih jedinica na ugalj, pojedinačnih kotlova i turbinskih sklopova sa instaliranim kapacitetom od 1 gigavata ili više, planirano je za puštanje u rad 2025. godine, prema istraživačkom izveštaju objavljenom u utorak.
Ovo je oštar skok u poređenju sa prethodnom decenijom, kada je u proseku godišnje pušteno manje od 20 takvih jedinica. U zavisnosti od potrošnje energije, 1 gigavat može da snabdeva električnom energijom od nekoliko stotina hiljada do više od dva miliona domaćinstava.
Ukupno je Kina prošle godine dodala 78 gigavata novih kapaciteta na ugalj, što je znatno više nego prethodnih godina, prema zajedničkom izveštaju Centra za istraživanje energije i čistog vazduha, koji se bavi zagađenjem vazduha i njegovim posledicama, i organizacije Globalni energetski monitor, koja razvija baze podataka za praćenje energetskih trendova.
„Obim tog širenja je zapanjujući. Samo u 2025. godini, Kina je naručila više kapaciteta na ugalj nego Indija u celoj prethodnoj deceniji“, rekla je koautorka izveštaja Kristin Širer iz Globalnog energetskog monitora.
Istovremeno, još veći porast kapaciteta vetroelektrana i solarnih elektrana blago je smanjio udeo uglja u ukupnoj proizvodnji električne energije prošle godine. Proizvodnja električne energije iz uglja pala je za oko jedan procenat, jer je rast iz čistijih izvora u potpunosti pokrio povećanje potražnje za električnom energijom.
Kina je dodala 315 gigavata solarnih kapaciteta i 119 gigavata energije vetra u 2025. godini, prema podacima Nacionalne energetske administracije kineske vlade.
Zašto Kina nastavlja da gradi termoelektrane na ugalj?
Ogroman rast vetroelektrana i solarnih elektrana postavlja pitanje: zašto Kina nastavlja da gradi termoelektrane na ugalj i, prema većini analiza, znatno više nego što joj je realno potrebno?
Ali odgovor je složen.
Kina je u ranijoj fazi ekonomskog razvoja od Sjedinjenih Država ili Evrope, tako da joj je potrebno više energije da bi nastavila da raste. Kako se više od 1,4 milijarde stanovnika penje ka srednjoj klasi, tako raste i broj onih koji mogu da priušte klima uređaje, mašine za pranje veša i druge energetski intenzivne uređaje.
Električna energija je potrebna i da bi kineske fabrike radile punim kapacitetom, ali i da bi se zadovoljile ogromne potrebe za električnom energijom u sektoru veštačke inteligencije, što je prioritet za vlasti u Pekingu dok nastoje da pozicioniraju zemlju kao tehnološkog lidera.
Nestanak struje u nekim delovima Kine 2021. i 2022. godine dodatno je pojačao dugogodišnje strahove oko energetske bezbednosti. Neke fabrike su privremeno obustavile proizvodnju, a jedan grad je uveo rotaciona ograničenja električne energije.
Odgovor vlade bio je jasan signal da žele više termoelektrana na ugalj, što je izazvalo talas novih zahteva i dozvola za njihovu izgradnju.
Taj talas odobrenja u periodu 2022-2023. doveo je do naglog skoka instaliranog kapaciteta prošle godine, nakon što su nove jedinice počele sa radom, rekao je Ći Ćin, analitičar u Centru za istraživanje energije i čistog vazduha i koautor izveštaja.
„Kada se dozvole izdaju, projekte je teško zaustaviti“, rekla je ona.
Izgradnja novih kapaciteta na ugalj od 83 gigavata počela je prošle godine, navodi se u izveštaju, što sugeriše da bi velika količina dodatnih kapaciteta mogla biti povezana na mrežu i ove godine.
Zvanični stav vlasti je da ugalj obezbeđuje stabilnu rezervu za izvore poput vetra i sunca, čiju proizvodnju diktiraju vreme i doba dana. Nestanci struje 2022. godine delimično su bili rezultat suše koja je pogodila hidroelektrane, ključni izvor energije u zapadnoj Kini.
Prema smernicama koje je prošle godine objavila Nacionalna komisija za razvoj i reforme, vodeća agencija za ekonomsko planiranje, ugalj bi trebalo da „igra važnu ulogu podrške i balansiranja“ u narednih nekoliko godina, uz najavu napora da se postojeće elektrane učine čistijim i efikasnijim.
Kinesko udruženje za transport i distribuciju uglja, industrijska grupa, saopštilo je prošle nedelje da će elektrane na ugalj ostati ključne za stabilnost elektroenergetskog sistema, čak i dok se deo proizvodnje postepeno prebacuje na druge izvore energije.
Rizik izgradnje tolikog broja kapaciteta na ugalj jeste da bi to moglo da uspori prelazak na čistije izvore, upozorava Ćin.
„Politički i finansijski pritisci da se elektrane rade punim kapacitetom mogli bi da ih duže drže u radu, ostavljajući manje prostora za druge izvore energije“, dodala je ona.
Izveštaj poziva Kinu da ubrza zatvaranje starih i neefikasnih termoelektrana na ugalj i da se u sledećem petogodišnjem planu, koji će biti usvojen u martu, obaveže da emisije iz elektroenergetskog sektora između 2025. i 2030. godine neće povećavati.
"Hoće li kinesko širenje kapaciteta na ugalj na kraju dovesti do većih emisija ovisit će o tome da li će uloga uglja zaista biti ograničena na rezervu i podršku, umjesto da ostane stub osnovne (bazne) proizvodnje električne energije", rekla je Qin.
