Ormuski moreuz je ključni pomorski prolaz za izvoz nafte i njegova blokada bi prekinula snabdevanje Azije i Evrope
Grifin ističe da bi takva situacija ubrzala prelazak na alternativne izvore energije poput vetra, sunca i nuklearne energije
Generalni direktor kompanije Citadel, jednog od najmoćnijih i najuspešnijih hedž fondova na svetu, Ken Grifin, upozorio je danas da svetska ekonomija ide ka recesiji ako Ormuski moreuz ostane dugotrajno zatvoren. Svoju procenu izneo je na konferenciji "Semafor World Economy" u Vašington, piše CNBC.
Grifin, čija kompanija upravlja stotinama milijardi dolara i koristi najnaprednije matematičke modele za predviđanje tržišta, jedan je od najuticajnijih glasova na Vol Stritu.
Osim po finansijskoj moći, poznat je i kao jedan od najvećih donatora Republikanska stranka.
Iako je u prošlosti bio kritičan prema određenim potezima Donalda Trampa, Grifin se smatra ključnim pristalicom republikanske politike i donirao je milione dolara za jačanje konzervativnih ciljeva, što njegove ekonomske prognoze čini posebno važnim u kontekstu američke spoljne politike.
Grifin: "Ako moreuz ostane zatvoren, svet ide u recesiju"
Grifin je rekao da, ako Ormuski moreuz ostane zatvoren, neizbežno je da svet ide u recesiju.
"Uzmimo da moreuz ostane zatvoren narednih šest do dvanaest meseci – svet će završiti u recesiji. To je neizbežno“, rekao je Grifin.
Ormuski moreuz je strateški najvažniji pomorski prolaz na svetu kroz koji prolazi oko petina ukupne svetske nafte. Njegova blokada značila bi trenutni prekid snabdevanja za veliki deo Azije i Evrope. Grifin je dodao da bi jedna od posledica takvog razvoja događaja bio ogroman i ubrzan zaokret ka alternativnim izvorima energije, uključujući energiju vetra, sunca i nuklearnu energiju, kako bi se smanjila zavisnost od nestabilnog Bliskog istoka.
Posledice rata i reakcija tržišta
Šef investicionog giganta takođe smatra da bi posledice rata bile teže da su Sjedinjene Američke Države odložile napade i time omogućile jačanje iranskih vojnih kapaciteta.
Iako su se akcije uspele oporaviti na nivoe pre nego što su Sjedinjene Američke Države u februaru prvi put napale Iran, optimizam investitora zavisi od trajanja rata na Bliskom istoku. Grifin i mnogi drugi analitičari upozoravaju na opasnu pojavu: rizik od eskalacije napetosti između dve zemlje trenutno uopšte nije „uračunat u tržišne cene“.
To znači da se berze ponašaju kao da će sukob ostati pod kontrolom, što ostavlja prostor za brutalan šok i nagli pad cena ako se situacija dodatno pogorša.
Cene nafte i ranjivost ekonomija
Svetske ekonomije, posebno azijske, i dalje su izuzetno osetljive na skokove cena nafte, koje se trenutno drže na povišenom nivou od oko 100 dolara po barelu.
Iako je to niže od najviših nivoa dostignutih tokom najžešćih sukoba, znatno je više od predratnih cena, kada se barel trgovao za manje od 70 dolara. Svaki dalji rast cena energenata direktno povećava troškove života i gura globalnu ekonomiju preko ivice izdržljivosti.
(CNBC)
