Ova aktivnost je ocenjena kao značajno dostignuće u ekonomskom razvoju Japana i jačanju pomorskih kapaciteta
Misija ima geopolitički značaj zbog trenutnih tenzija sa Kinom, koja dominira svetskim tržištem retkih materijala
Japanska vlada je saopštila da je sediment koji sadrži retke elemente izvađen sa morskog dna na dubini od 6.000 metara tokom probne misije. Navode da je ovo prvi pokušaj eksploatacije retkih elemenata iz dubokog mora na toj dubini.
„Uzorak će biti podvrgnut detaljnoj analizi, uključujući preciznu količinu retkih elemenata koje sadrži“, rekao je portparol vlade Kei Sato, nazivajući misiju „značajnim dostignućem u pogledu ekonomske bezbednosti i razvoja pomorskih kapaciteta“, piše Le Mond.
Uzorak je prikupio brod za dubokomorsko naučno bušenje Čikju, koji je prošlog meseca isplovio ka udaljenom pacifičkom ostrvu Minami Torišima, području za koje se veruje da sadrži značajne količine vrednih minerala u okolnim vodama.
Ograničenje isporuke
Misija se odvija u kontekstu pojačanih geopolitičkih tenzija. Kina, ubedljivo najveći svetski dobavljač retkih elemenata, poslednjih meseci povećava pritisak na Japan nakon što je premijer Sanae Takaiči u novembru nagovestio da bi Tokio mogao vojno da odgovori na mogući napad na Tajvan, koji Peking smatra svojom teritorijom i ne isključuje upotrebu sile. U međuvremenu, Kina je ograničila izvoz proizvoda „dvostruke namene“ u Japan sa potencijalnim vojnim primenama, što je podstaklo zabrinutost u Tokiju da bi mogla da pribegne i ograničavanju isporuke retkih elemenata.
Retki elementi - grupa od 17 metala koje je teško izvući iz Zemljine kore - ključni su za proizvodnju električnih vozila, čvrstih diskova, vetroturbina, laserskih sistema i modernog oružja.
Treće najveće nalazište na svetu
Procenjuje se da područje oko Minami Torišima, koje se nalazi u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Japana, sadrži više od 16 miliona metričkih tona elemenata retkih zemalja, što ga čini trećim najvećim nalazištem na svetu, prema pisanju poslovnog dnevnika Nikei.
Procenjuje se da nalazišta sadrže oko 730 godina disprozijuma, metala neophodnog za izradu snažnih magneta u pametnim telefonima i električnim automobilima, i oko 780 godina itrijuma, koji se koristi u laserskoj tehnologiji.
Kina je dugo koristila svoj dominantni položaj u sektoru retkih zemalja kao instrument geopolitičkog uticaja, uključujući i tokom trgovinskog sukoba sa Trampovom administracijom. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju, Kina čini skoro dve trećine svetske proizvodnje rudarskih elemenata retkih zemalja i 92 procenta globalne rafinisane proizvodnje.
(Le Mond)
