Industrijska proizvodnja u Srbiji u avgustu 2024. godine veća je za 0,9 odsto u odnosu na avgust 2023. godine, a u odnosu na prosek 2023. godine manja je za 0,8 odsto, objavljeno je na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.
Industrijska proizvodnja u periodu januar - avgust 2024. godine, u poređenju sa istim periodom 2023. godine, bila je veća za 2,6 odsto.
Posmatrano po sektorima, u avgustu 2024. godine, u odnosu na isti mesec 2023. godine zabeležena su sledeća kretanja: sektor Prerađivačka industrija porasta je za pet odsto, sektor Rudarstvo beleži pad od pet odsto, a sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija zabeležio je pad od 16,4 odsto.
Podaci o industrijskoj proizvodnji - po namenskim grupama, u avgustu 2024. godine, u odnosu na avgust prethodne godine, pokazuju da je došlo do rasta u proizvodnji kapitalnih proizvoda za 18 odsto, intermedijarnih proizvoda, osim energije za 6,4 odsto i netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 0,5 odsto.
Zabeležen je pad u proizvodnji trajnih proizvoda za široku potrošnju u iznosu od 4,6 odsto i pad energije za 11,8 odsto.
Obim industrijske proizvodnje u avgustu 2024. godine, u odnosu na avgust 2023. godine, beleži rast kod 13 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje - 57 odsto) i pad kod 16 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje - 43 odsto).
Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u avgustu 2024. godine, u odnosu na avgust 2023. godine, imale su sledeće oblasti: Proizvodnja proizvoda od gume i plastike, Proizvodnja osnovnih metala, Proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda, Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina i Proizvodnja prehrambenih proizvoda.
Spoljnotrgovinska razmena
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije je u periodu januar-avgust ove godine iznosila 44.850,6 miliona evra (44,85 milijardi), što je za 3,5 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Izraženo u dolarima ukupna ukupna spoljnotrgovinska robna razmena je u prvih osam meseci ove godine iznosila 48.591,9 miliona dolara, što je rast od 3,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od 21.011,7 miliona dolara, što čini rast od 1,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 27.580,2 miliona dolara, što je za 5,0 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 19.393,5 miliona, što je čini rast od 1,5 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Uvoz robe imao je vrednost od 25.457,1 miliona, što predstavlja povećanje od 5,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit iznosi 6.568,5 miliona dolara, što čini povećanje od 18,0 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Izražen u evrima, deficit iznosi 6.063,6 miliona, što je povećanje od 18,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 76,2 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,8 odsto.
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,7 odsto), sledi Beogradski region (23,6 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (21,5 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (20,0 odsto), a oko 1,2 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (44,3 odsto), slede Region Vojvodine (32,4 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (13,4 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,5 odsto), a oko 1,4 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.
Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe.
Kako je navedeno, ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 62,0 odsto (13.035,3 miliona dolara), slede roba za široku potrošnju, 25,8 odsto (5.413,7) i oprema, 12,2 odsto (2.562,1). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0 odsto (0,5 mil. dolara).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 54,6 odsto (15.049,9 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 20,2 odsto (5.581,7), i oprema, 13,1 odsto (3.610,6).
Neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,1 odsto (3.337,9 mil. dolara).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,9 odsto ukupne razmene.
Glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno kada je reč o izvozu bili su Nemačka, BiH, Kina, Italija i Mađarska, kada je reč o uvozu Nemačka, Kina, Italija, Turska i Mađarska.
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 2.087,7 miliona dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: žitarica i proizvoda od njih, pića, nafte i naftnih derivata, drumskih vozila i električne energije.
Izvoz Srbije iznosi 3.202,1 a uvoz 1.114,4 miliona dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 287,3 odsto.
Izraženo u evrima, izvoz iznosi 2.955,3 a uvoz 1.028,6 miliona evra (suficit je 1.926,7 miliona evra, a pokrivenost uvoza izvozom 287,3 odsto).
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i motorni benzin, a uvozi se električna energija i lignit) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču).
Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Slovačkom, Bugarskom, Češkom, Švedskom, Hrvatskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova).
Sledi deficit sa: Turskom, Italijom, Nemačkom, Kazahstanom, Azerbejdžanom, Ruskom Federacijom, Poljskom, Holandijom, Belgijom, Španijom, Slovenijom, Mađarskom, Francuskom, Austrijom, Švajcarskom, Rep. Korejom, Danskom, Grčkom, SAD...
U avgustu 2024. godine je izvezeno je robe u vrednosti od 2.434,2 miliona dolara, što čini povećanje od 0,7 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 3.420,3 miliona dolara, što je povećanje od 13,4 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 2.222,3 miliona evra, što čini povećanje od 0,4 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Uvoz je iznosio 3.124,4 miliona evra, što je povećanje od 13,1 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Računato u dolarima, desezonirani indeks avgust 2024 / jul 2024. godine pokazuje pad izvoza za 0,1 odsto i rast uvoza za 3,6 odsto. Računato u evrima, desezonirani indeks avgust 2024 / jul 2024. godine pokazuje pad izvoza za 1,6 odsto i rast uvoza za 2,5 odsto.
Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NŠT) za mesec avgust:
Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz rafinisanog bakra (125 milona dolara); drugo mesto pripada izvozu bakra setova provodnika za avione, vozila i brodove (110 miliona dolara); na trećem mestu je izvoz rude bakra i koncentrata, sa 95 miliona dolara; sledi izvoz električne energije, sa 59 miliona dolara; poslednje mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile sa 39 miliona dolara.
Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (225 miliona dolara) naš prvi uvozni proizvod; drugi po značaju je uvoz električne energije (104 miliona dolara); na trećem mestu liste je uvoz lekova za maloprodaju (92 miliona dolara); sledi uvoz rude bakra i koncentrata (65 miliona dolara); poslednje mesto zauzima uvoz prirodnog gasa sa 48 miliona dolara.
(Tanjug)
