Podelio je svoje iskustvo sa Davosa iz 2021. godine i značaj učenja od drugih lidera
Vučić je istakao da se globalna ekonomija menja, sa istovremenom povezanošću i fragmentacijom sveta
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvuje svečanom otvaranju XXI Svetskog kongresa ekonomista Međunarodne ekonomske asocijacije u Beogradu.
- Veliko mi je zadovoljstvo da vas danas pozdravim u Beogradu i otvorim Svetski kongres Međunarodne ekonomske asocijacije. Onima koji prvi put dolaze u Beograd želim da ovo bude prva od mnogih poseta. Onima koji su već bili ovde, zadovoljstvo mi je što vas ponovo vidim, kaže Vučić.
- Želim da zahvalim organizatorima, kao i svima vama koji ste doputovali iz različitih delova sveta kako biste danas bili ovde. Činjenica da su se ekonomisti, kreatori ekonomskih politika, poslovni lideri i akademici iz toliko zemalja okupili na jednom mestu pokazuje koliko su važne teme o kojima ćemo razgovarati, dodao je.
Tema ovogodišnjeg kongresa je „Globalna ekonomska realnost“.
- To je tema koja dolazi u pravom trenutku, jer živimo u periodu u kojem mnoge pretpostavke koje su oblikovale globalnu ekonomiju tokom poslednjih 30 godina više ne objašnjavaju svet u kojem danas živimo, rekao je Vučić.
- Decenijama su kreatori ekonomskih politika i ekonomisti delovali u okruženju koje je izgledalo sve predvidljivije, dublja integracija, širenje trgovine, manje prepreka i sve veća međusobna povezanost, kaže on.
Danas svet istovremeno postaje i povezaniji i fragmentisaniji. Upravo ta protivrečnost nalazi se u središtu mnogih izazova sa kojima se suočavamo, a način na koji ćemo njome upravljati odrediće naš uspeh ili neuspeh kao kreatora politika, političara, stručnjaka i građana.
Želim da podelim sa vama jedno iskustvo koje sam zaista doživeo 2021. godine.
Otišao sam u Davos. Bio je to jedan od mojih ukupno dvanaest odlazaka u to švajcarsko odmaralište. Uvek sam odlazio sa namerom da slušam ljude koji govore u Davosu, a ne da sam govorim. Tamo su pametniji ljudi i od njih možete nešto da naučite.
Te godine jedan od govornika bio je kineski predsednik Si Đinping i ja sam video na koji način su svi bili zapanjeni njegovim govorom, on je prigrlio globalizam, ali je okrenuo naopačke sve vrednosti koje smo mi tada znali, ali sam čuo i evropske lidere koji su počeli da govore o protekcionističkim merama - rekao je predsednik, i dodao da je to iznenadilo svet.
Evropa danas gradi mehanizme da štiti svoju ekonomiju i industriju, zato što druge sile, SAD i Kina, su dominantne u polju modernih tehnologija, poručio je Vučić.
- Evropa ne može da prati takvu tržišnu trku. Tada sam shvatio da ništa u budućnosti neće biti isto, rekao je predsednik.
On je naglasio da je to znak za uzbunu za sve nas u Evropi, i da Evropa, kaska za Kinom i SAD po raznim pitanjima.
- Ako se ne promenimo, taj jaz će se produbiti u budućnosti. Srbija, koja je na raskršću Evrope, doživela je sve te promene. Dugo godina, multipolarnost je bila odbacivana, a sada je to jednostavno opis stvarnosti. Na početku ovog veka ekonomija Kine je bila trilion dolara, danas je ona 22 triliona! Do 2030. godine svetska srednja klasa brojaće više od 5 milijardi ljudi, 70 odsto od toga u Aziji. Te promene menjaju geografiju globalnog rasta, i možda najveća greška koju možemo da napravimo je da mislimo da se globalizacija završava. Ne završava se, već se menja, kazao je on.
Dodaje da male i srednje zemlje moraju da se povinuju tuđim pravilima, i kaže da raste neizvesnost na tržištima.
- Svedoci smo zato povratka industrijske politike, industrija se ponovo smatra strateškim sredstvima, a ne samo ekonomskim. Pojava Kine i njen uspon kao vodeća proizvodna ekonomija je primer tog trenda. Ali to se vidi po sve jačem akcentu na industrijsku politiku u SAD, Evropi i Indiji - rekao je Vučić.
Predsednik kaže da kada je god pitao Kristalinu Georgijevu šta da radimo, da li da agresivno investiramo ili čuvamo finansijske bafere, odgovor je uvek bio da se očuvaju finansijski baferi.
- A onda da se ulaže što više može. Još jedno pitanje je pitanje AI. Veštačka inteligencija ima potencijal da potpuno preobrazi produktivnost, sve. MMF procenjuje da će 40 odsto poslova biti pogođeno AI, i biće potrebna pomoć radnicima da se prilagode.
- Neka od najvećih ograničenja sledećih decenija će biti fizička, poslednja istraživanja kažu da ovo neće biti samo privremena kriza. Imamo i nestašice vode, sa kojima se suočava 4 milijarde ljudi. Suše koštaju 300 milijardi godišnje, ugrožavaju bezbednost hrane, poljoprivredu i produbljuju nejednakosti, naglasio je on.
Vučić dodaje da će se udvostručiti i potražnja za strujom, i da će data centri trošiti ogromnu energiju.
- U svetu koji se menja neke zemlje smatraju da je odgovor u povlačenju iza političkih zidova. Srbija je odabrala drugačiji put, mi smatramo da male i srednje zemlje uspevaju kada prave saradnju sa različitim tržištima. Kada me ljudi pitaju zašto je Srbija uspela da preuzme u gotovo svim parametrima i da bude ispred svih naših suseda, počevši od plata, do investicija, i moj odgovor je uvek bio da je to zato što smo ostali otvoreni i želeli smo da privučemo svakoga bez nekih velikih barijera - rekao je predsednik.
On ističe da je u periodu neizvesnosti ekspertiza važnija nego ikada, i da će politika uvek podrazumevati suprostavljene prioritete, ali da je odgovornost stručnjaka da kratkoročni pritisak ne sprečava pametne dugoročne odluke.
- Izazov nije da se vratimo na stari svet, već da shvatimo svet onakvim kakav jeste. Ako ostvarimo balans, naredne decenije biće uspešnije, ako ne uspemo, sve naše zemlje platiće cenu, istakao je Vučić.
- Ono što je za ljude u Srbiji važno, mi smo u prvom kvartalu ove godine četvrta ekonomija Evrope po stopi rasta. Očekujemo da budemo u prva tri do kraja godine, i verujem da ćemo sledeće godine biti broj jedan po stopi rasta. Ono što je još važno da potražimo nove izvore rasta, u vremenu kada dolazi manje investicija spolja, pošto se svi zatvaraju u svoje krugove i gledaju kako da obezbede svoje interese.
- Istovremeno, moraćemo da vodimo računa o energiji, naročito električnoj energiji, pod dva to je voda, očekujem da nekih 35 odsto potreba za vodom poraste do 2050. godine, i mnoge zemlje će imati nestašice vode, i moramo se spremiti za to. I ono treće je da moramo ići u korak sa inovativnim tehnologijama, kako bismo ubrzavali svoj rast, i nikako se ne smemo zadovoljiti time što će nam ova i sledeće godine biti dobre, već moramo razmišljati godinama unapred, rekao je on.
Vučić dodaje da imamo ljude koji znaju mnogo toga, ali i mnogo toga što tek treba da naučimo, i kaže da će biti uložen ogroman novac.
