Evropski parlament stopirao trgovinski sporazum EU i Merkosura

Za ovu odluku glasala su 334 poslanika, protiv je bilo 324, dok je 11 bilo uzdržano, što pokazuje koliko je rasprava bila tesna i duboko podelila evropske zakonodavce.

Blic preporučuje

Mega trgovinski sporazum EU-Merkosur: Ko su pobednici, a ko gubitnici? Zona koja se tiče 700 miliona ljudi

Iako bi Evropska komisija tehnički mogla da primeni sporazum privremeno, za to bi bila potrebna saglasnost država članica.

Sporazum potpisan, ali osporavan širom Evrope

Sporazum je potpisan 17. januara i trebalo bi da stvori zonu slobodne trgovine sa više od 700 miliona ljudi. Ipak, on je od samog početka izazvao snažne kontroverze u Evropi, a pojedine države, među kojima su Francuska i Poljska, otvoreno mu se protive.

Zagovornici sporazuma tvrde da on predstavlja veliku razvojnu šansu za evropsku industriju i jačanje geostrateške pozicije EU, posebno u trenutku stalnih trgovinskih i političkih tenzija sa Sjedinjenim Američkim Državama.

S druge strane, poljoprivrednici upozoravaju da bi sporazum omogućio masovan ulazak jeftinije hrane iz Južne Amerike, proizvedene po nižim standardima, što bi ugrozilo evropsku poljoprivredu.

Dan uoči glasanja, u Strazburu su održani masovni protesti, kada su hiljade poljoprivrednika traktorima opkolile zgradu Evropskog parlamenta, uz sukobe sa policijom.

Šta sada sledi

Sud pravde EU sada treba da utvrdi da li je sporazum u skladu sa ugovorima Evropske unije.

Poslanici koji su inicirali obraćanje sudu tvrde da je Evropska komisija pokušala da zaobiđe nacionalne parlamente država članica tako što je sporazum podelila, ostavljajući trgovinski deo na odobravanje samo Savetu EU i Evropskom parlamentu, što bi sud mogao da proglasi nezakonitim.

U osporavanju se dovodi u pitanje i zakonitost takozvanog mehanizma za rebalans, koji bi omogućio zemljama Mercosura da uvedu kompenzacione mere ukoliko budući zakoni EU smanje njihov izvoz na evropsko tržište.

Odluka o obraćanju sudu automatski je suspendovala proceduru odobravanja u Evropskom parlamentu, gde je konačno glasanje bilo planirano u narednim mesecima. Presuda Suda pravde EU mogla bi da se čeka i duže od godinu dana, a do tada proces ostaje zamrznut.

Komisija razmatra privremenu primenu sporazuma

Iako je Evropska komisija u prethodnoj komunikaciji sa poslanicima najavila da neće pribegavati privremenoj primeni sporazuma dok traje sudski postupak, ona pravno i dalje ima tu mogućnost.

Portparol Komisije je nakon glasanja izjavio da ta institucija žali zbog odluke Parlamenta i da će pokušati da ubedi poslanike u geostrateški značaj sporazuma.

Pitanje eventualne privremene primene sporazuma biće razmatrano na vanrednom samitu lidera EU, zakazanom za četvrtak, pre donošenja bilo kakvih daljih odluka.

Evropski parlament duboko podeljen

Glasanje je pokazalo gotovo ravnomernu podelu u Evropskom parlamentu, uz razliku od svega deset glasova.

Političke grupe Renew Europe, Zeleni i Levica podržale su upućivanje sporazuma sudu i generalno se protive njegovom usvajanju, uz pojedinačne izuzetke. Krajnje desna grupa Patriote za Evropu takođe je glasala za obraćanje sudu, što je njen predsednik Jordan Bardela i najavio.

Najveće političke grupacije, Evropska narodna partija i Socijalisti i demokrate, branile su sporazum i glasale protiv ove inicijative, iako je i u njihovim redovima bilo odstupanja.

Evropski konzervativci i reformisti omogućili su slobodno glasanje, pa su se poslanici iz Poljske i Francuske izjasnili za upućivanje sudu, dok su predstavnici Italije, Češke, Belgije i baltičkih zemalja glasali protiv.