Evropski uvoz LNG-a opao je zbog eskalacije sukoba, dok je Azija pojačala kupovinu
Skladišta gasa popunjena su oko 55%, što povećava zavisnost od vremenskih uslova i međunarodnog tržišta
Evropa se približava zimskoj sezoni sa rezervama prirodnog gasa koje su na najnižem nivou za pet godina, dok sukobi na Bliskom istoku i ograničeno snabdevanje tečnim prirodnim gasom (LNG) povećavaju rizik od novih cenovnih šokova.
Podaci tržišnih analitičara pokazuju da su evropska skladišta prirodnog gasa trenutno popunjena oko 55 odsto, što je najniži nivo za ovaj period godine od 2021, navodi se u analizi Rojtersa.
Trenutni nivo zaliha ne znači neposrednu opasnost od nestašica, ali niži nivo rezervi će povećati zavisnost Evrope od vremenskih uslova i stabilnosti međunarodnog tržišta, dodaje se u analizi.
Evropa je nakon početak rata u Ukrajini u februaru 2022. brzo smanjila oslanjanje na ruski cevovodni gas i postala jedan od najvećih svetskih uvoznika tečnog prirodnog gasa (LNG), što je stvorilo nove izazove, pošto sada mora da se takmiči sa Azijom za ograničene količine gasa na globalnom tržištu.
Nakon eskalacije sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, evropski uvoz tečnog prirodnog gasa je usporio, dok se Azija vratila agresivnijoj kupovini.
Prema tržišnim podacima, evropski LNG uvoz u julu bi mogao da padne na oko 6,3 miliona tona, najniži nivo od septembra 2024. godine.
Posebnu zabrinutost izaziva situacija sa Katarom, jednim od najvećih svetskih izvoznika tečnog prirodnog gasa.
Ta zemlja je pre krize učestvovala sa približno petinom globalne ponude tečnog prirodnog gasa, a svaki poremećaj u Ormuskom moreuzu mogao bi da dodatno oteža isporuke.
Evropa se, međutim, ne suočava samo sa problemom gasa, pošto sve veći izazov predstavlja i tržište dizela, važnog za transport, industriju i grejanje.
Zalihe dizela u Evropi pale su na najniži nivo od 2022. godine, dok su poremećaji na Bliskom istoku smanjili dostupnost uvoza.
Ako zima bude blaga, Evropa će uspeti da izbegne ozbiljnije probleme, ali bi duži period hladnog vremena značajno povećao potrošnju i stvorio pritisak na energetski sistem, zaključuje se u analizi.
(Tanjug)
