Države članice mogu podržati uklanjanje viška vinove loze i povećati ulaganja u održivu proizvodnju do 80% troškova
Porast popularnosti bezalkoholnih vina, posebno među mladima, doveo je do preciznijih pravila deklarisanja tih proizvoda
Evropski savet usvojio je uredbu kojom se uvodi paket mera za jačanje konkurentnosti i otpornosti vinskog sektora u Evropskoj uniji. Kako je saopšteno, cilj je bolje usklađivanje ponude i potražnje, snažnije prilagođavanje klimatskim promenama, podsticanje inovacija i dodatna pomoć ruralnoj ekonomiji, uključujući razvoj vinskog turizma.
Kako je preneo „Agronjuz”, među merama je i mogućnost država članica da podrže uklanjanje viškova vinove loze kako bi se sprečilo preplavljivanje tržišta i očuvala stabilnost. Takođe se ukida i krajnji rok za sistem prava na sadnju, a umesto toga uvodi se desetogodišnji period revizije. Istovremeno, članice EU moći će da povećaju ulaganja povezana sa klimatskim promenama – uključujući ublažavanje i prilagođavanje – do 80 odsto prihvatljivih troškova, kako bi se ubrzao prelazak na održiviju proizvodnju, prenosi „evropa.eu”.
Uredba donosi i pojednostavljena, usklađena pravila označavanja širom EU, uz digitalne oznake i piktograme, što bi trebalo da smanji administrativne troškove i olakša prekograničnu trgovinu. Preciziraju se i oznake za proizvode sa nižim alkoholom: „bezalkoholno” za vina sa manje od 0,5 odsto alkohola, „0,0 odsto” za proizvode sa manje od 0,05 odsto, dok će za vina sa smanjenim sadržajem alkohola (iznad 0,5 odsto, ali najmanje 30 odsto nižim od standardne jačine) važiti oznaka „sa smanjenim sadržajem alkohola”.
Razlog ovakvom zaokretu u proizvodnji i obeležavanju leži u činjenici da je upravo vino sa nula odsto alkohola poznato kao bezalkoholno vino, sve popularnije, posebno među mladima. Prema objašnjenju stručnjaka, ono se pravi tehnologijom uklanjanja alkohola (dealkoholizacija) iz običnog vina, pri čemu se zadržavaju arome.
Iako je u Srbiji još slabo dostupno, na nekim tržištima u Evropi potražnja je toliko porasla da je Brisel bio primoran da preciznije deklariše ova vina. Tim pre što već sada postoji više kategorija popularnog pića „bez alkohola”, što potrošače može da dovede u zabludu. Poslednjih godina u porastu je tražnja mlađih potrošača za ovom kategorijom vina.
Pravila se menjaju i za vina namenjena izvozu i kod njih je predviđeno izuzeće od obaveze navođenja sastojaka i nutritivne deklaracije, kako bi se smanjila birokratija. Mere koje donosi Brisel uključuje i dodatnu podršku u borbi protiv biljnih štetočina kroz praćenje, dijagnostiku, obuku i istraživanja, kao i pojašnjenje da se roze vino može koristiti kao osnova za nove regionalne aromatizovane proizvode. Uredba stupa na snagu 20 dana nakon objavljivanja u Službenom listu EU.
Ističe se i da je vinski sektor jedan od stubova evropske poljoprivrede i da Evropska unija učestvuje sa oko 60 odsto u svetskoj proizvodnji vina, a sektor je treći po veličini poljoprivredno-prehrambeni izvozni sektor unije.
Takođe ima važnu ulogu u očuvanju ruralnih zajednica i kulturnog nasleđa, pri čemu je 88 odsto vinograda u EU posvećeno vinima sa geografskim poreklom.
Međutim, EU se odlučila za nove mere jer se ovaj sektor u poslednje vreme suočavao s nizom izazova, među kojima su demografske promene, promena potrošačkih navika, klimatski ekstremi i nesigurnosti na tržištu.
(Politika)
