ECB je u boljoj poziciji u poređenju sa drugim centralnim bankama jer je inflaciju vratila na ciljanih dva odsto, dok se novo povećanje kamatnih stopa očekuje u junu
Vodeće centralne banke sveta privremeno odlažu povećanje kamatnih stopa zbog nestabilnosti energetskih tržišta izazvane ratom na Bliskom istoku
Vodeće svetske centralne banke – Evropska centralna banka (ECB), američke Federalne rezerve (Fed), Banka Japana, Banka Kanade i Banka Engleske – ove nedelje će odlučivati o visini kamatnih stopa u senci drugog velikog šoka cena energije u samo pet godina. Očekuje se da će odložiti povećanje kamatnih stopa zbog neizvesnosti koju stvara povećana volatilnost na energetskim tržištima izazvana ratom na Bliskom istoku, iako investitori i dalje očekuju njihovo podizanje u junu.
Centralni bankari su oprezni zbog ponovnih pritisaka na cene i ne žele da ponove grešku iz vremena pandemije kada su inflaciju proglasili „prolaznom". „Pravi pristup za ove centralne banke trenutno je čekati i videti, s obzirom na neizvesnosti oko situacije u Zalivu, kao i nedostatak jasnoće o tome kako će se energetski šok preliti na rast i inflaciju“, smatra Tomaš Vjeladek, glavni evropski makroekonomski strateg u kompaniji"T Rowe Price", prenosi "Fajnenšl Tajms".
ECB u boljoj poziciji
Predsednica ECB-a Kristin Lagard je u nedavnom govoru istakla povećanu neizvesnost, što bi mogla ponoviti i u četvrtak. Prema tržišnim očekivanjima, podizanje kamatnih stopa u junu smatra se gotovo sigurnim, a do septembra bi moglo uslediti još jedno, piše Bloomberg.
ECB u ovu nedelju ulazi sa depozitnom stopom od dva odsto, glavnom referentnom stopom od 2,15 odsto i graničnom stopom od 2,4 odsto, nivoima koji su zadržani na poslednjem sastanku 19. marta. Prema osnovnom scenariju iz marta, ECB očekuje da će ukupna inflacija u proseku iznositi 2,6 odsto u 2026, dva odsto u 2027. i 2,1 odsto u 2028. Inflacija je u odnosu na projekcije iz decembra revidirana naviše, posebno za ovu godinu.
Što se tiče privrednog rasta, ECB je revidirao svoje prognoze naniže te bi on ove godine trebalo da iznosi prosečnih 0,9 odsto, 1,3 odsto u 2027. i 1,4 odsto u 2028. „Dok ne budemo znali koliko će ovaj rat trajati, zaista je teško proceniti da li će se pokazati kao privremena faza ili mnogo veći šok za evropsku privredu“, rekao je glavni ekonomista ECB-a Filip Lejn prošle nedelje.
U poređenju sa većinom drugih zapadnih centralnih banaka, uključujući Fed i Banka Engleske, ECB je „u boljoj poziciji“, smatra Katarin Najs, glavna evropska ekonomistkinja u "PGIM Fixed Income". „Oni su zapravo jedina centralna banka koja je inflaciju vratila na dva odsto“, naglasila je Najsova.
Fed će o kamatnim stopama odlučivati u sredu, a zadržavanje unutar referentnog raspona od 3,5 do 3,75 odsto smatra se gotovo sigurnim. Fed je odložio svaku mogućnost smanjenja kamatnih stopa dok ne stekne jasniju sliku o tome da li će rat sa Iranom ometati njihovu sposobnost da ostvare cilj inflacije od dva odsto ili dodatno narušiti već oslabljeno tržište rada u SAD-u.
Međutim, za razliku od proseka evrozone, inflacija je u Hrvatskoj i dalje iznad cilja. Prema HNB-u, harmonizovani indeks potrošačkih cena (HICP) u martu je iznosio 4,6 odsto, dok je osnovna inflacija (bez energije i hrane) iznosila 3,7 odsto.
Ekonomski analitičar Velimir Šonje razliku između niske inflacije u evrozoni i visoke u Hrvatskoj objašnjava dinamikom cena energenata. U svojim analizama precizira kako je u evrozoni trošak energenata za domaćinstva u februaru pao za 3,2 odsto, dok je u Hrvatskoj, zbog kasnijeg ukidanja subvencija i restrikcija, porastao za 4,3 odsto.
„Inflacija u Hrvatskoj bila bi za 1,2 procentna poena niža da smo u februaru imali pad cena energenata kao u evrozoni. To je još uvek iznad ciljanih dva, ali se može objasniti bržim privrednim rastom i rastom plata“, kaže Šonje koji očekuje da će podaci Državnog zavoda za statistiku za april verovatno opet smestiti hrvatsku inflaciju pri vrhu evrozone.
Hrvatska ekspanzivna fiskalna politika dodatni je razlog za zabrinutost analitičara. Ivica Brkljača u ovonedeljnom Makropogledu upozorava na razilaženje Hrvatske i ostatka evrozone u 2025. Na nivou evrozone deficiti opšte države postepeno se smanjuju. Nakon 3,5 odsto BDP-a u 2023. i tri odsto u 2024., prošle su godine pali na 2,9 odsto.
Opasan trend
S druge strane, javni dug evrozone blago raste pa se sa 87 odsto BDP-a u 2024. povećao na 87,8 odsto BDP-a u 2025. U Hrvatskoj je javni dug prošle godine dostigao 52,4 milijarde evra, što je za 3,1 milijardu evra više nego godinu ranije, iako je zbog snažnog rasta privrede njegov udeo u BDP-u iznosio 56,3 odsto.
„Ovaj trend pogoršanja fiskalnog salda veoma je izražen, rekao bih čak i opasan, i biće pravo čudo ako se i ove godine zadrži u okviru tri odsto BDP-a“, ističe Brkljača, podsećajući da je Hrvatska 2022. imala uravnotežen budžet. Prema njegovim proračunima, deficit opšte države iznosio je 1,1 odsto BDP-a u 2023, 2,3 odsto u 2024. te tri odsto u 2025, uprkos snažnom rastu prihoda. „U te tri godine ukupni prihodi opšte države porasli su za čak 43 odsto, sa 30,5 milijardi evra u 2022. na 43,8 milijardi evra u 2025, ali su rashodi istovremeno porasli još brže – za 53 odsto“, upozorava Brkljača.
(Izvor: Poslovni dnevnik)
