Neto prodavci zlata bile su turska i ruska centralna banka, koje su prodale osam, odnosno šest tona tog plemenitog metala.
Centralne banke širom sveta kupile su u februaru neto 19 tona zlata, signalizirajući oporavak potražnje nakon slabog početka godine, pokazao je u četvrtak izveštaj udruženja rudarskih kompanija WGC.
U februaru su tako banke neto kupile tri puta više zlata nego u januaru, prema podacima WGC-a.
Tempo kupovine ipak je bio znatno slabiji nego prošle godine, kada su mesečno u proseku neto kupovale 26 tona.
U prva dva meseca ove godine centralne banke su neto nabavile 25 tona zlata, tačno upola manje nego u istom periodu prošle godine, ističu iz WGC-a.
Najviše kupili Poljaci
Najaktivniji kupac u februaru ponovo je bila poljska centralna banka, koja je rezervama dodala 20 tona, najviše kao i istog meseca prošle godine, kada je kupila 29 tona.
Tako su ukupne poljske zalihe zlata sada dostigle 570 tona, uz udeo od 31 odsto u ukupnim rezervama i planirano povećanje do 700 tona, navodi WGC izjavu guvernera Adama Glapinskog.
Nedavno je Glapinski predložio i da Poljska eventualnom prodajom zlatnih rezervi prikupi 13 milijardi dolara za finansiranje potrošnje na odbranu, istakavši da je cilj plana „ostvariti dobit, a zatim otkupiti zlato”, prenosi WGC, uz napomenu da detalji još nisu jasni.
Među vodećim kupcima u februaru bio je i Uzbekistan, čija je centralna banka u februaru kupila 8 tona zlata. Od početka godine rezerve je popunila sa 16 tona plemenitog metala, na 407 tona, odnosno 88 odsto ukupnih rezervi.
Češka centralna banka dodala je u rezerve dve tone zlata, produživši neto mesečne kupovine na čak tri godine.
Dve tone kupila je i malezijska centralna banka, dok su Kina i Kambodža nabavile po jednu.
Kineske zlatne rezerve dostigle su tako 2.308 tona, odnosno 10 odsto ukupnih rezervi, pokazuju podaci WGC-a.
Neto prodavci zlata bile su turska i ruska centralna banka, koje su prodale osam, odnosno šest tona tog plemenitog metala.
Zlatu kao strateška imovina
Neto smanjene turske zlatne rezerve, čini se, odražavaju manju vrednost portfolija ministarstva finansija, a ne centralne banke, napominju u WGC-u. Ipak, turska centralna banka bila je u martu izuzetno aktivna i, prema procenama WGC-a, koristila je oko 50 tona zlatnih rezervi za potrebe likvidnosti i pozicija u stranim valutama, stoji u izveštaju.
Značajan deo tih transakcija odnosi se na terminske ugovore zamene zlata za devizne rezerve, što znači da će se po dospeću „zlato vratiti u turske rezerve”, navodi WGC reči guvernera turske banke Fatiha Karahana.
Zlatu kao strateškoj imovini sve više se okreću i afričke centralne banke, napominje WGC, posebno ističući Ugandu koja je nacionalni program nabavke zlata pokrenula pre dve godine, a aktivnu kupovinu započela u martu 2026.
Slične namere signalizirala je i kenijska centralna banka početkom februara, stoji u izveštaju.
(Izvor: Poslovni.hr/Hina)
