Desetine odmarališta državnih preduzeća na najatraktivnijim turističkim lokacijama širom Srbije, godinama zjapi prazno. Zbog nemara i nerešenog pitanja vlasništva, država na njima gubi najmanje nekoliko miliona evra godišnje, pokazuje istraživanje "Blic Biznisa".
"Železnice Srbije" danas su vlasnici tri odmarališta u banjama - Vrnjačkoj, Vranjskoj i Banji Koviljači. "Pošta Srbije" na čijem je čelu Mira Petrović, istovremeno poseduje apartmane na Divčibarama, Kosmaju i na Fruškoj Gori. U pitanju je nekoliko desetina apartmana u koja godinama nije ulagano i koja isto toliko dugo baš niko nije koristio.
Praktično, ako uzmemo prosečnu cenu apartmana od 30 evra dnevno dolazimo do zaključka da država samo na apartmanima ovih preduzeća u najboljem slučaju gubi najmanje pola miliona evra godišnje. Imajući u vidu da su mnoga od njih devastirana i duže od jedne decenije, gubici su daleko veći. Naravno tu nisu uračunati prateći troškovi jednog odmarališta, ali je golim okom vidljivo da je potencijalno u pitanju impozantna zarada, koju nažalost ova državna preduzeća gube zbog nemara više strana.
"Železnice Srbije" poseduju smeštajne objekte u Vrnjačkoj banji, Vranjskoj banji i Banji Koviljači. Ovi objekti nisu u funkciji komercijalizacije jer su u devastiranom stanju i niko ih ne koristi. Zato ih u narednom periodu planiramo prodati", potvrdili su nam u ovom javnom preduzeću kojim je do skoro rukovodio Dragoljub Simonović.
Izvor Blica iz "Železnica" objašnjava da se o ovim objektima vodilo računa kada su bili u sistemu železnica. Problemi su nastali kada su odmarališta prešla u vlasništvo kćerke firme "Žel turist", koja, kako se ispostavilo nije bila sposobna da vodi računa ni o svom poslovanju, što je i rezultiralo predstečajnim postupkom. Osnivačka prava nad apartmanima potom su prešla u ruke Vlade Srbije.
Slična je priča i u "Pošti" gde je potencijal odmarališta takođe postao žrtva nerešenog pitanja vlasništva.
Kako su nam objasnili, do prelaska u državno vlasništvo, kćerka firma "Ugostiteljstvo" upravljala je svim PTT odmaralištima. Od svih njih "Pošta Srbije" danas je korisnik tri odmarališta, na Divčibarama, Kosmaju i na Fruškoj Gori. Nijedno od njih međutim nije u upotrebi te ih ne koriste ni zaposleni Pošte niti zakupci.
"Rešavanje pitanja vlasništva i upisa prava svojine je složeno pitanje koje će rešiti Vlada Srbije, a do tada, svi objekti su vlasništvo države, a Pošta samo korisnik. Kao korisnik, Pošta ne može odmarališta izdavati u zakup ili davati na korišćenje bez saglasnosti Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije", navode u Pošti za "Blic Biznis".
S druge strane, više je primera kako državna odmarališta mogu biti korisna za zaposlene i zakupce. Tako danas komercijalno posluju odmarališta u kompleksu "Šarganska osmica" koja su u vlasništvu kompanije "Infrastruktura Železnice Srbije".
Smeštajne kapacitete tu čini ukupno 68 ležajeva, a korišćenje ovih objekata je isključivo na komercijalnoj i tržišnoj osnovi. Isti princip je i u državnom preduzeću "Srbijašume" koje poseduje apartmane na Kopaoniku i dve šumske kuće na Zlataru i na Rudniku.
Odmarališa državnih kompanija ranijih godina najčešće su koristili zaposleni i sindikati koji su retko kada smeštaj plaćali iz svog džepa, a ako i jesu bilo je to po povlašćenim cenama. Poslednjih godina državna odmarališta uglavnom posluju komercijalno bilo da ih koriste zaposleni preduzeća u čijem su vlasništvu ili drugi.
Profesor Ljubomir Madžar smatra da takozvana radnička odmarališta predstavljaju ostatak privilegija iz starog sistema i da ih treba "pustiti na tržište".
"Mislim da te turističke objekte ne bi trebalo da održavaju ni siromašnija ni bogatija preduzeća, a kamoli institucije poput Narodne banke Srbije, u kojoj je prosečna plata duplo veća od republičkog proseka. Odmarališta treba pustiti na tržište i neka sama ostvaruju prihode i bore se za platežno sposobne goste, kako bi živela od svog dohotka", kaže sagovornik "Blic Biznisa".
