Koliko su naši stari išli ispred svog vremena držeći voz podalje od sela: parnjače su bile bučne, vagoni isto, šef stanice duvao je u zviždoljku kad najslađe spavaš, a bila bi pregažena i mnoga morka genetski nepripremljena da se čuva vatrenog konja.
Koliko su naši stari išli ispred svog vremena držeći voz podalje od sela: parnjače su bile bučne, vagoni isto, šef stanice duvao je u zviždoljku kad najslađe spavaš, a bila bi pregažena i mnoga morka genetski nepripremljena da se čuva vatrenog konja
Železnička stanica bila je do moje desete godine najlepša zgrada koju sam video: na dva donedavno ravnopravna pisma pisalo je FARKAŽDIN, imala je botaničku gotovo bih rekao baštu, punu pametno zasađenog cveća - sve dok ne bi pao sneg nečemu je bila sezona da cveta. Avaj, stanica je dva kilometra daleko od sela i smatrali smo da je baš našem rodnom mestu učinjena nepravda - zašto pruga nije prošla pored Majorove kuće? Eh, rečeno nam je, naši stari nisu teli da im voz gazi živinu... Bili smo kivni i na kokoške i na naše stare koji su iz sitnosopstveničkih interesa progres ispujdali na pola sata marša (zimi smo prtili kroz celac sneg kao većnici AVNOJ-a, jedino nismo imali tifus) - niko nam nije rekao da je pruga bila skupa i da za vlasnice peradi Kraljevina SHS nije priredila nikakav referendum.
Potkraj XX veka stanica će se pojaviti u filmu „Mehanizam“ gde će, zarasla u korov, sa polupanim staklima i razvaljenim vratima, bez ikakovih intervencija rediteljevih, biti metafora zabiti, propasti i zaborava.
Kako je potrošačima duvana nakon petsto godina njihovog ulaganja u proizvodnju, preradu, transport pa i šverc civilizacija rekla hvala
Sećate li se metalnih pepeljara u vozovima, sa žigom JŽ, a koje su mogle da se delimično prevrnu kako bi njihov ruku na srce gnusni sadržaj bio ispražnjen na krajnjoj stanici? Pepeljara je poput Kosova bila neraskidivi deo svakog kupea, kudikamo potrebnija beše od ručne kočnice pričvršene lančićem i propraćene crvenim upozorenjem da će se svaka zloupotreba kazniti. Kockasti kafanski čaršav šta bi bio bez aluminijumske pepeljare za četiri osobe?!
I nijedan vizionar nije rekao: ljudi, neće proći ni pola veka a pušenje će biti zabranjivano kud god se okreneš.
Zašto je dobro biti i sa sela i iz grada
Jedno od dva moja službena putovanja bilo je do Novog Sada, starim putem. Autobus je u svakom gradiću ulazio na kolodvor, tamo uredno numerisana dva perona, toliko otprilike i putnika, ah, zašto mene i mog urednika japanski voz na jednoj šini za deset minuta ne premesti pravo u Privrednu komoru APV nego stajemo pred svačijom kućom!?
A kad se žezdesetih godina jutarnji voz nije zaustavljao u Farkaždinu mi koji nismo putovali ni popodnevnim ni večernjim ni jutarnjim vozom uzdisali smo: šta ga košta da stane, kad već prolazi... Eto ti, reče M.Z., jer bio je to M. Z., da nisi sa sela bio bi i dalje ljut na ove varošane svesne ljudskih prava.
