SVETSKA TRŽIŠTA I DALJE SE NE SMIRUJU Na rast cena ne utiče samo dostupnost energenata i sirovina, već čitav lanac troškova - neke je gotovo nemoguće predvideti

Situacija na svetskim tržištima poslednjih meseci ponovo pokazuje koliko je globalna ekonomija postala povezan sistem u kojem se – po principu poznate metafore o leptiru koji zamahne krilima u Brazilu, pa izazove tornado u Teksasu - poremećaj na jednom mestu vrlo brzo oseti na sasvim drugom kraju sveta.

Kada poraste cena nafte, to više nije vest koja se tiče samo energetskog sektora. To se preliva na čitav niz stvari: cenu i puteve transporta, cenu proizvodnje, troškove ambalaže, osiguranja robe, distribucije... Odražava se i na poljoprivredu i proizvodnju sirovina, a na samom kraju i na cenu proizvoda koje mi kao potrošači svakodnevno kupujemo.

Zato se konstantan rast cena s kojim smo zadnjih meseci suočeni sve ređe može objasniti samo jednom rečenicom. Nije dovoljno reći da je neka sirovina poskupela ili pojeftinila.

Zašto cena proizvoda više ne zavisi samo od cene sirovine

Stvar je u tome što krajnja cena proizvoda danas zavisi od sve dužeg i složenijeg lanca. Taj lanac često počinje na polju, plantaži, bušotini ili u fabrici. Sledeći izazov je planiranje logistike i distributivnih mreža - treba proceniti najisplativije brodske rute, bezbednost luka, osposobljenost skladišta, dostupnost goriva i drugih energenata, mogućnost drumskog transporta... A u sve treba uračunati i cene osiguranja, mogućnost za proizvodnju ambalaže, situaciju u prodajnim lancima. I, naravno, isplatiti sve radnike u nizu, jer uprkos automatizaciji brojnih procesa, ljudi i dalje ostaju glavna radna snaga.

Ako samo jedna karika u ovom komplikovanom nizu postane skuplja ili samo u jednoj tački dođe do zastoja, pritisak na cene se i te kako oseti. I upravo je to razlog zašto geopolitičke tenzije na Bliskom istoku, negativan uticaj klimatskih promena na bilo kojoj tački na planeti ili vremenske nepogode mogu da imaju izuzetno širok ekonomski efekat.

Jedan od ključnih faktora u lancu u ovom istorijskom trenutku definitivno su energenti. Ormuski moreuz, uski prolaz između Persijskog i Omanskog zaliva, već godinama se smatra jednom od najosetljivijih tačaka globalne energetike. Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, tokom 2025. godine je oko četvrtine svetske pomorske trgovine naftom prolazilo upravo tom rutom. Američka Uprava za energetske informacije (EIA) nedavno je objavila i da su poremećaji u ovom regionu uticali na oko 20 odsto globalnih isporuka tečnog prirodnog gasa. Drugim rečima, kada se poveća rizik za nemire na toj ruti, tržišta ne reaguju samo na ono što se već dogodilo, već i na ono što bi tek moglo da se desi.

Treba imati u vidu i to da kolebanja cena energenata na tržištu ne predstavljaju samo ključni trošak za transport, već je njihova dostupnost osnov za skoro svaku proizvodnju, od one na njivi, do petrohemijskih proizvoda. Faktor je u formiranju cena plastike, maziva, guma, ambalaže i industrijskih sirovina. Kada se cena energenata podigne, taj trošak ne ostaje izolovan u energetskom sektoru, već počinje da se odražava i na konačne cene robe na rafovima, iako na prvi pogled deluje da to nema direktne veze sa naftom.

Energenti, transport i ambalaža: skriveni troškovi koje potrošač ne vidi

Svetska banka je u najnovijem izveštaju o robnim tržištima procenila da bi ukupne cene roba u 2026. godini mogle da porastu za 16 odsto, dok bi energenti mogli da budu skuplji 24 odsto. Posebno je važna procena da bi i đubriva mogla da poskupe 31 odsto, pre svega zbog rasta cene uree i energetskih troškova. To nije važan podatak samo za poljoprivredu, već i za svakog potrošača, jer skuplji inputi mogu da znače skuplju proizvodnju hrane i veći pritisak na prinose.

Zato se i cene hrane danas formiraju pod uticajem više faktora istovremeno. Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija saopštila je da je FAO indeks cena hrane u aprilu 2026. porastao treći mesec zaredom, na 130,7 poena, što je 1,6 odsto više nego u martu. Najveći pritisci dolazili su iz kategorija biljnih ulja, mesa i žitarica, dok su šećer i mlečni proizvodi išli naniže. Takva slika jasno pokazuje da inflacija nije uvek ravnomerna, već sektorska: neke kategorije miruju ili padaju, dok druge trpe snažne pritiske.

Poseban problem jeste i to što se troškovi transporta ne vraćaju uvek brzo na prethodni nivo, čak ni kada se cena određene sirovine stabilizuje. Prema najnovijim podacima Drewry World Container indeksa, sredinom maja cena kontejnerskog transporta porasla je 12 odsto za nedelju dana, na 2.553 dolara po kontejneru od 40 stopa, uz rast vozarina na transpacifičkim i azijsko-evropskim rutama. Kada brodovi idu dužim rutama, kada se smanjuje dostupnost kapaciteta ili kada osiguranje postaje skuplje, krajnji trošak robe raste i pre nego što ona stigne do potrošača.

Crno-bela ambalaža kao znak šireg problema

Koliko daleko ti poremećaji mogu da odu, pokazuje i neobičan primer iz Japana. Veliki japanski proizvođač grickalica Calbee najavio je da će od 25. maja privremeno koristiti crno-belu ambalažu za 14 svojih proizvoda, uključujući i neke od poznatih čipseva i cerealija. Razlog nije promena vizuelnog identiteta, već nestabilno snabdevanje sirovinama za štamparsku boju. Kako su preneli Rojters, AP i drugi svetski mediji, problem je povezan sa naftom, odnosno derivatom koji se koristi u proizvodnji mastila, plastike i ambalažnih materijala. Kompanija je navela da se kvalitet i količina proizvoda ne menjaju, već da je cilj ove mere da se obezbedi stabilno snabdevanje. Taj primer možda najbolje pokazuje koliko duboko poremećaji u energetici ulaze u lance robe široke potrošnje: nekada se ne menja proizvod, već pakovanje, dizajn i način proizvodnje, samo da bi roba i dalje ostala dostupna na policama.

Upravo tu se vidi zašto je pogrešno posmatrati cene samo kroz berzansku cenu sirovine. Berzanska cena može da oscilira iz dana u dan, ali finalni proizvod prolazi kroz mnogo širi sistem troškova. Tu su transport od zemlje porekla, skladištenje, prerada, energija potrebna za proizvodnju, ambalaža, međunarodno osiguranje, carinske i distributivne procedure, kao i lokalni troškovi poslovanja. Ako su logistika i energenti i dalje skupi, krajnja cena ne mora automatski da padne čim se smiri cena osnovne sirovine.

Kafa kao primer tržišta pod pritiskom klime, logistike i potražnje

Tržište kafe je takođe dobar primer jednog takvog sistema, ne zato što je izuzetak, već zato što pokazuje kako funkcionišu globalno povezane kategorije. Kafa se proizvodi u ograničenom klimatskom pojasu, najčešće daleko od tržišta na kojima se najviše konzumira. To znači da na njenu cenu utiču prinosi u Brazilu, Vijetnamu, Kolumbiji, Etiopiji, Ugandi i drugim proizvođačkim zemljama, ali i cena brodskog transporta, goriva, džakova, aluminijumske ili plastične ambalaže, rada u pržionicama i distribucije do maloprodaje.

Kod kafe se taj pritisak jasno vidi i kroz vremenske ekstreme i kroz bolesti biljaka. U Južnoj Americi, posebno u Kolumbiji, proizvođači već povezuju promene u planinskim mikroklimama sa nestabilnijim prinosima. Gardijan je nedavno pisao da su prosečne temperature u kolumbijskim planinama porasle za oko 1,2 stepena od osamdesetih godina, dok je broj sunčanih sati značajno smanjen. Farmeri te promene povezuju sa češćim sušama, jačim kišama i većim pritiskom štetočina i bolesti. Rojters je, pozivajući se na procenu Rabobanke, objavio i da bi do 2050. godine oko petine sadašnjih površina za uzgoj arabike moglo da postane nepogodno za proizvodnju. U Brazilu bi, prema toj proceni, udeo proizvodnje arabike u pogodnim područjima mogao da se smanji sa 81 na 62 odsto, dok bi u Kolumbiji mogao da padne sa 56 na 45 odsto.

Slični problemi vide se i u Africi. U Ugandi, jednoj od najvažnijih afričkih zemalja za proizvodnju kafe, Ministarstvo poljoprivrede navodi da klimatske promene već donose nepredvidive padavine, rast temperatura i veći pritisak bolesti i štetočina. Lokalni mediji su u aprilu izvestili da su proizvođači u regionu Masaka prijavljivali velike gubitke zbog bolesti kafe, uključujući bolest venuća kafe, poznatu kao coffee wilt disease, i štetočinu xylosandrus compactus. Pojedini farmeri govorili su o gubicima i do polovine očekivanog prinosa. Time se još jednom vidi da cena kafe nije samo pitanje berze, već i pitanje klime, biologije, bolesti biljaka i sposobnosti proizvođača da se prilagode sve nepredvidivijim uslovima.

Međunarodna organizacija za kafu navodila je i da globalna potražnja za kafom nastavlja da raste, što dodatno opterećuje tržište. Kada se rast tražnje spoji sa klimatskim rizicima, skupljom logistikom, skupljim energentima i većim troškovima proizvodnje, dobija se sistem u kojem cena ne zavisi od jednog faktora, već od čitavog niza međusobno povezanih pritisaka.

Globalna ekonomija kao mreža spojenih sudova

Zato je aktuelni talas poskupljenja važno razumeti kao posledicu više paralelnih pritisaka, a ne kao izolovanu odluku jedne industrije. Energenti utiču na transport. Transport utiče na dostupnost robe. Geopolitički rizici utiču na osiguranje i rute brodova. Đubrivo utiče na cenu poljoprivredne proizvodnje. Ambalaža zavisi od energenata i sirovina. Klima utiče na prinose. A sve to zajedno utiče na konačnu cenu proizvoda.

Za potrošače, to znači da se cene mogu menjati i onda kada im na prvi pogled nije jasno zašto. Za kompanije, to znači teže planiranje, veće zalihe, skuplje finansiranje i opreznije poslovne odluke. Za ekonomije, posebno one koje zavise od uvoza energenata, sirovina ili gotove robe, to znači duži period volatilnosti i veći pritisak na kupovnu moć.

Drugim rečima, globalna tržišta danas ne funkcionišu kao niz odvojenih soba, već kao jedna velika mreža. Kada se na jednom njenom kraju zategne čvor, posledice se osećaju mnogo dalje. Upravo zato se pitanje cena više ne može svesti samo na to koliko košta sirovina. Mnogo važnije pitanje postaje koliko košta ceo put proizvoda do police - i koliko je taj put u ovom trenutku neizvestan.