Blokada Ormuskog moreuza dovela je do rasta cena nafte, gasa, đubriva i plemenitih gasova, prouzrokujući lančane posledice na globalnu industriju
Porast cena posebno ugrožava siromašne zemlje Afrike, kojima preti nestašica đubriva i hrane zbog skupih sirovina sa Bliskog istoka
Donald Tramp je u poslednje vreme izazivao bure na berzama i energetskim tržištima svojim kratkim porukama na „Truth Social“. Kada je prošle nedelje zapretio Iranu da će uništiti njegovu elektranu ako ne otvori Ormuski moreuz, cena nafte je vrtoglavo skočila. A sada kada je objavio da „razgovara“ sa Iranom i da će odložiti ultimatum za pet dana, berze su videle tračak nade i cena nafte je čak pala ispod 100 dolara po barelu, piše Dojče vele.
Ne radi se samo o ceni nafte i gasa, već o ukupno 15 grupa roba, analizira nemački list „Handelsblat“. Oluja pogađa i tržište sirovina za hemijsku industriju, đubriva, plastičnih proizvoda, plemenitih gasova i nekih metala, koji su poskupeli za najmanje 10%, a neki i za čak 50%.
- Povećanje cena će se osetiti u celom proizvodnom lancu industrije - sumira Matijas Zahert , izvršni direktor hemijskog koncerna Lankses.
Milijarde ih vežu uz Persijski zaliv: Ove države su najveći gubitnici blokade.
Nafta, đubrivo, helijum
Jer region Persijskog zaliva takođe proizvodi osnovne sirovine za đubriva – sumpor, amonijak i ureu, a pretnja od nestašice odmah podiže cene na svetskom tržištu. Qatar Energy je, na primer, obustavio proizvodnju uree. U Indiji, Pakistanu i Brazilu, fabrike đubriva su morale da smanje proizvodnju. U SAD je urea već u deficitu na veliko.
Isto važi i za plemeniti gas helijum. Četrdeset procenata svetske proizvodnje ovog gasa, koji je neophodan za proizvodnju poluprovodnika, dolazi iz prirodnog gasa u Persijskom zalivu. Ako ne može da stigne na tržište, proizvodnja čipova u Aziji će takođe biti poremećena.
- Helijum je pravi problem - rekao je Julijan Hinc , stručnjak za trgovinu u Kilskom institutu za svetsku ekonomiju.
On veruje da trenutno nema fizičke nestašice sirovine, ali da samo očekivanje nestašice već podiže cene.
Povećanje cena u Nemačkoj
- Tržište je neizvesno šta bi se moglo dogoditi. Nije toliko bitno šta se zapravo dogodilo. I u svemu tome, opšte poruke koje dolaze iz Bele kuće nisu posebno korisne - dodao je on.
Doduše, Hinc još ne očekuje ozbiljne probleme za nemačku trgovinu. Devedeset odsto trgovine odvija se unutar Evropske unije, a trgovina sa zemljama Zaliva je prilično mala.
Međutim, cene hrane u Nemačkoj bi lako mogle da nastave da rastu, jednostavno zbog viših troškova transporta i viših cena đubriva. Na to upozoravaju poslanica SPD-a Esra Limbaher i predsednik Udruženja poljoprivrednika Joakim Rukvid. Mnoge industrije računaju na rast troškova i moguća povećanja cena za potrošače. To bi zauzvrat moglo da poveća trenutno nisku stopu inflacije i zakoči već skroman ekonomski rast.
Globalnom Jugu preti katastrofa
Ali dok razvijene zemlje još uvek mogu sebi da priušte veće cene sirovina, rat protiv Irana preti da bude katastrofa u siromašnim područjima poput Afrike, upozorava evangelistička humanitarna organizacija „Brot für die Welt“. Cene đubriva su već dramatično porasle od početka ruskog napada na Ukrajinu 2022. godine, a sada postoji pretnja novog povećanja cena jer su pogođene zemlje Persijskog zaliva. A bez dovoljno đubriva, žetva u nekim afričkim zemljama bi bila lošija, što znači da je stanovništvo u opasnosti od gladi, strahuju stručnjaci iz organizacije „Brot für die Welt“.
A tu je i nafta: neke zemlje u Africi imaju sopstvena nalazišta nafte i gasa, ali nemaju dovoljno rafinerija. To znači da i dalje moraju da kupuju benzin, dizel i kerozin. A ako države subvencionišu cene goriva, to će značiti i praznu državnu kasu, povećanje državnog duga i inflaciju, sumira humanitarna organizacija.
Prema njihovoj proceni, ova kriza će najteže pogoditi zemlje poput Senegala, Benina, Eritreje, Burkine Faso i Zambije.
Direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA), Fatih Birol, takođe upozorava na „veliku pretnju“ globalnoj ekonomiji. Nijedna zemlja, u Africi, Aziji ili Evropi, neće biti pošteđena posledica krize ako se nastavi razvijati u ovom pravcu. Scenario je gori od dve naftne krize iz 1970-ih zajedno.
Pošto su i same SAD pogođene ogromnim povećanjem cena goriva za vozače i logistički sektor, neki u MEA spekulišu da bi rat ipak mogao brzo da se završi. Međunarodna agencija za energiju je međuvladina organizacija 32 razvijene industrijske zemlje globalnog Severa.
Ugrožen vazdušni i pomorski saobraćaj
Države Persijskog zaliva su se sistematski razvile u čvorište vazdušnog saobraćaja i vezu između Evrope i Dalekog istoka. Takođe su imale koristi od činjenice da je vazdušni saobraćaj preko Rusije praktično prekinut, ali sada je ogroman problem što su i njihova čvorišta u Dubaiju i Dohi takođe ugrožena, kako za putnike, tako i za teret.
Iz Lufthanze se čuje da sada hitno traže karte za direktnu vezu iz Evrope za Aziju bez presedanja - bez obzira na cenu, a zbog cene kerozina, sada su postale stvarno skupe. A cena kerozina čini avionske karte skupljim širom sveta.
Pomorski saobraćaj je takođe u problemima: oko 2.000 brodova je trenutno blokirano u Persijskom zalivu, a vlasnici brodova moraju da pronađu način da nadoknade ovaj gubitak. Čitavi transportni lanci su ugroženi ili čak potpuno poremećeni, a premije osiguranja brodova takođe rastu zbog pretnje ratom.
Nemačka ministarka ekonomije Katerina Rajhe (CDU) trenutno vidi krizu cena, ali ne i krizu snabdevanja. Nafta i gas su dostupni u dovoljnim količinama, ali postaju skuplji. Naravno, Ministarstvo „prati“ rast cena i u drugim sektorima, rekla je portparolka ministarke za Dojče vele. Međutim, nisu usvojene nikakve konkretne mere za eventualno suprotstavljanje inflaciji.
Hinc iz Kilskog instituta za svetsku ekonomiju ne misli da bi državna pomoć pomogla: ona košta državu novca, a na kraju sve ionako plaćaju poreski obveznici.
- Ne možemo se pretvarati da se ništa nije dogodilo. Ali je veoma opasno igrati se cenama - naveo je on.
(Uživo) Raskrinkan Trampov tajni plan: Zna se do kada će trajati rat Irana, Amerike i Izraela, a sve o tome pratite u našem blogu uživo.
Tri scenarija za Trampov izlazak iz ćorsokaka u Iranu: Vreme ističe.
(Mapa) Srbija u dometu "svemirskog monstruma": Iransko oružje može da sravni London i Pariz.
(Mapa) Amerika šalje vojsku u NATO tvrđavu u blizini Srbije: Rat će opasno eskalirati.
(Mapa) Iran može da se sveti, a Balkan vrvi od vojske SAD: Ugrožene baze u Grčkoj i na Kosovu.
(Mapa) 10 tempiranih bombi: Iran napada američke baze, ostvaruje se najmračniji scenario.
(Mapa) Iran, div na kolenima: Sve o državi koja ratuje sa Amerikom i Izraelom.
(Mapa) Iran pokrenuo spiralu smrti: Evo ko ratuje do istrebljenja, karte su bačene.
(Večernji list)
