Ormuski moreuz predstavlja ključnu tačku za transport 20% svetske nafte i petine izvoza tečnog gasa, pa je njegov zatvaranje uzrokovalo globalni poremećaj cena energenata
Analitičari predviđaju da bi cena nafte mogla dostići i 100 dolara po barelu ako se sukobi nastave i moreuz ostane zatvoren
Nakon eskalacije sukoba na Bliskom istoku i prekida brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, cena nafte Brent, koja predstavlja globalni standard za određivanje kretanja na svetskom tržištu, za samo tri dana skočila je za 10%. Dok je početkom februara njena cena bila čak za 14 dolara niža nego danas. Istovremeno, cena prirodnog gasa porasla je za 28%,što je izazvalo strah od ozbiljnog poremećaja globalnog snabdevanja energentima.
Napad Izraela i SAD-a na Iran, bukvalno u trenu je promenio sliku sveta. Eksplozije se beleže na sve strane, pa i na svetskoj berzi. Zatvaranjem Ormuskog moreuza, kojim prolazi 20 odsto svetske nafte, uključujući isporuke iz Saudijske Arabije, Emirata, Kuvajta, Iraka i Irana, kao i petina svetskog izvoza tečnog prirodnog gasa, cene su počele neumoljivo da rastu.
Nagli skok cena
Analitičari kažu da je početkom februara cena Brenta bila 66 dolara po barelu, dakle 14 dolara manje nego danas, što pokazuje da ako se rat nastavi odnosno Ormuski moreuz ostane duže zatvoren, cena sirove nafte mogla bi da nastavi da raste.
- Procena je da bi ona mogla doći na 100, pa čak i više, u 100 dolara, što je za trećinu praktično veća cena nego što je to bila pre ovog sukoba. I mislim da trebamo i mi da očekujemo da ćemo da sledimo situaciju u kojoj će se Evropa nalaziti. Posle toliko vremena smo dobili relativnu sigurnost o tome da će naftna industrija Srbije da nastavi sa preradom sirove nafte, a sad dolazimo u situaciju da će ta cena te sirove nafte ,koju dobijemo iz istih izvora kao i ostali deo Evrope, da značajno se poveća - objašnjava Nebojša Atanacković, Unija poslodavaca Srbije.
- Iran jeste jedan od velikih izvoznika nafte i naravno tečno-naftnog gasa, takođe tu su i druge zemlje zaliva koji po sili prirode moraju svoje energente da isto prolaze kroz arapski ili persijski zaliv, tako da će verovatno i njihov transport biti ograničen, usporen ili možda čak zaustavljen, što bi onda trebalo da dovede do rasta cena energenata - navodi Mihailo Gajić, šef jedinice za istraživanje i analitiku u NALED-u.
Kako kažu analitičari, problemi se očekuju i oko samog snabdevanja, ne samo Evrope, već i Kine koja je najveći kupac iranske nafte tačnije 90% ukupnog izvoza Irana ide upravo u tu zemlju. Očekuje se da će Iran zaustaviti izvoz, a pokušaj Kine da nadoknadi tu razliku, mogla bi dodatno da poremeti cenu na tržištu, pa čak i da uzdrma čitavu svetsku privredu.
- Ja pretpostavljam da će berza na Mediteranu, od koje mi zavisimo, jer kod nas je cena ustanovljava petkom, na osnovu cena ne sirove nafte, nego derivata koje važe na berzi na Mediteranu. Mislim da ta berza vrlo brzo da reaguje. Ovo je ogroman poremećaj. Tako da sigurno se može očekivati jedna značajno veća cena - dodao je Atanacković.
Uslediće, kako kažu analitičari značajan pritisak potrošača nafte, kako iz Azije tako i iz Amerike da se situacija na Bliskom istoku reši u što kraćem roku i da se cena vrati u normalne okvire. Naročito na Trampa, kome ubrzo počinje kampanja za izbore u Kongresu i koje bi glasači u SAD mogli da kazne, ukoliko bi cena nafte prešla 3,5 dolara po galonu.
Rat iz Irana se nekontrolisano širi: Broje se mrtvi, gori Dubai, EU zemlja na udaru, a sve o tome čitajte u našem blogu uživo.
