Šoping i popusti u januaru novi najveći rizik od hakovanja: Kako izbeći sajber-prevare u onlajn kupovini
Više od polovine brojnih fišing napada je ciljana na onlajn kupce, izazivajući značajan rizik
Svesnost o onlajn rizicima je prisutna, ali nedovoljna, što ističe potrebu za dodatnim merama zaštite
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Jedva smo zadržali koji dinar posle božićne i novogodišnje kupovine, računajući da će se deo potrošenog novca vratiti tokom januarskih sniženja.
Ako ne u Srbiji, gde su popusti često više formalnost nego stvarna ušteda, onda bar u inostranstvu i na velikim onlajn platformama. Upravo tu, međutim, počinje i ona manje vidljiva strana digitalne kupovine – period kada su sajber-prevare u punom jeku, a kupci najranjiviji.
Blic preporučuje
Novo istraživanje kompanije Kasperski pokazuje da se čak 60 odsto onlajn kupaca oslanja isključivo na sopstveni oprez, verujući da mogu sami da prepoznaju prevaru.
Iako 65 odsto ispitanika smatra da je sposobno da uoči sumnjive ponude i lažne sajtove, svega 42 odsto zapravo koristi bezbednosni softver koji može da blokira fišing linkove i zaštiti platne transakcije. Stručnjaci upozoravaju da je ovakva praksa ozbiljan rizik, naročito u vreme sezonskih sniženja.
Tokom protekle godine, Kasperski je registrovao gotovo 6,7 miliona fišing napada, koji su se lažno predstavljali kao onlajn prodavnice, platni servisi ili banke. Više od polovine tih napada (55,6 odsto) bilo je direktno usmereno na onlajn kupce, što jasno pokazuje koliko su upravo oni poželjna meta prevaranata.
Iako istraživanje, sprovedeno u novembru 2025. godine, pokazuje da čak 97 odsto ispitanika ima visok nivo svesti o bezbednosnim rizicima na internetu i primenjuje bar neke mere zaštite, u praksi se ispostavlja da je ta zaštita često površna.
Manje od polovine anketiranih koristi namenski bezbednosni softver za zaštitu platnih podataka i blokiranje fišing napada, a ovaj trend je posebno izražen kod starije populacije. U starosnoj grupi 55 , tek 32 odsto ispitanika koristi bezbednosni softver prilikom onlajn kupovine.
Najčešći vid „zaštite” i dalje se svodi na pojačan oprez – obraćanje pažnje na sumnjive linkove, neobičan dizajn sajtova i proveru autentičnosti prodavca. Iako su ove navike važne, iz Kasperskog upozoravaju da one predstavljaju samo osnovni nivo zaštite i da same po sebi nisu dovoljne za sprečavanje sve sofisticiranijih prevara.
Deo kupaca pokušava da se zaštiti dodatnim merama, poput korišćenja posebne platne kartice za onlajn kupovinu ili odvojene imejl adrese za registraciju na nepoznatim sajtovima, ali je taj procenat i dalje relativno nizak.
Trećina ispitanika navodi da se pre kupovine konsultuje sa prijateljima ili članovima porodice, pri čemu je ova praksa znatno češća kod mlađih korisnika nego kod starijih.
Minsko polje
„Onlajn kupci su tokom cele godine među najpoželjnijim metama prevaranata, ali se tokom sezona sniženja intenzitet napada znatno povećava. Svest o rizicima jeste važna, ali nije dovoljna za potpunu zaštitu. Posebno zabrinjava činjenica da prevaranti sve češće koriste veštačku inteligenciju za kreiranje sve uverljivijih i ciljanih fišing napada, koje je prosečnom korisniku sve teže da prepozna”, upozorava Olga Altuhova, viši analitičar za veb-sadržaj u kompaniji Kasperski.
U prevodu: dok jurimo popuste i pokušavamo da popravimo kućni budžet posle praznika, digitalna kupovina postaje minsko polje u kome oprez više nije dovoljan sam po sebi. Ako već kupujemo onlajn, posebno u sezoni sniženja, osnovna bezbednosna higijena više nije stvar izbora, već nužnosti.