Tri "kamena spoticanja" za ove regione Evrope! Marano: "Potrošnja i investicije glavne pokretačke snage ekonomskog rasta do 2027"
Očekuje se brži rast BDP-a u centralnoj Evropi u odnosu na zapadnu Evropu
Glavni faktori rasta biće realno povećanje plata i javne investicije, uz izazove poput nedostatka kvalifikovane radne snage.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Januar je već na izmaku, mnoge ekonomske prognoze su uveliko postavljene i počelo se sa realizacijom planova. "Blic Biznis" je imao priliku da razgovara sa Maurom Đorđom Maranom, Senior CEE Economist - UniCredit, nakon njegovog izlaganja u Beču 14. januara. On je na marginama Foruma Centralne i Istočne Evrope izneo makroekonomske projekcije za period koji nam predstoji.
Marano je svoje izlaganje započeo osvrtom na BPD zemalja Evrope, a njegove prognoze su "u zelenom".
Blic preporučuje
"Ovaj grafikon prikazuje rast BDP-a za svaku zemlju u periodu 2025, 2026. i 2027. godine. Želim da istaknem dve stvari. Prva je da očekujemo viši rast u 2026. godini. Druga stvar je da zemlje centralne Evrope i dalje rastu brže od najrazvijenijih ekonomija Zapadne Evrope", rekao je Marano.
Dakle, centralna Evropa nastavlja da raste brže od Zapadne, ali to ne može da prođe bez "turbulencija".
"Imamo dva izuzetka – Rumuniju i Slovačku u 2026. godini, gde je rast oko 1–1,5%. Razlog za to je fiskalna konsolidacija kroz koju ove zemlje prolaze, što će privremeno opteretiti rast. Kao što možete videti, već od 2027. godine očekujemo ubrzanje rasta i u tim zemljama", dodaje.
- Potrošnja
Dalje kaže da će potrošnja verovatno biti glavni pokretač rasta na kraju prognoziranog horizonta, a jedan od razloga je realni rast plata.
"Rast plata je prilagođen inflaciji. Zašto je to tako? Zbog otpornog tržišta rada, niske nezaposlenosti i nedostatka kvalifikovane radne snage. To doprinosi i rastu plata u privatnom sektoru.
- Javne investicije i trgovina
Što se tiče investicija, glavni deo rasta dolaziće iz javnih investicija. Pored toga, u regionu postoji, kako kaže, "izražen nedostatak veština", što podstiče kompanije na automatizaciju, a to zahteva značajna ulaganja.
Kada je reč o trgovini, oporavak u evrozoni i posebno u Nemačkoj koristi regionu. Zašto? Evrozona je ubedljivo najveći trgovinski partner, sa udelom između 50 i 60%, a unutar evrozone Nemačka učestvuje sa oko 20–30%.
- Inflacija
"Jedna od oblasti u kojoj vidimo poboljšanje jeste inflacija", kaže on. "Glavna poenta je da smo nakon nekoliko godina visoke inflacije, već od 2025. godine, imali inflaciju unutar ciljanog raspona u gotovo svim zemljama. Izuzetak je Rumunija, gde je u 2025. došlo do skoka inflacije zbog mera fiskalne konsolidacije, odnosno povećanja poreza. Mađarska je takođe bila izuzetak, ali očekujemo da i ona uđe u ciljani raspon.
Centralne banke u regionu su već počele da smanjuju kamatne stope, a neke su to učinile još 2025. godine. U 2026. očekujemo dodatna smanjenja, uključujući Srbiju i Poljsku, ali pre svega Mađarsku i Rumuniju, koje su zaostajale zbog visoke inflacije", objašnjava.
Tri ključna rizika za ekonomiju Evrope
Marano nije zaobišao ni opasnosti koji prete evropskoj ekonomiji koji su u sprezi sa dešavanjima na globalnoj sceni. Izdvojio je tri ključna rizika koja su vredna praćenja i sveg opreza.
"Kada je reč o negativnim rizicima, prvi je globalno okruženje, ali konkretnije – mogućnost da evrozona, kao glavni trgovinski partner regiona, ostvari slabiji rast od očekivanog. To se može desiti ako efekti trgovinskih carina ne budu u potpunosti neutralisani. Drugi rizik odnosi se na reforme i programe, jer kašnjenja mogu negativno uticati na investicije i rast. Treći rizik je fiskalna konsolidacija – neke zemlje moraju da je sprovedu, a neuspeh u tome može imati ozbiljne posledice.
"Očekujemo ubrzanje rasta u svim zemljama naredne godine, uz stabilizaciju inflacije", sumirao je Marano svoje izlaganje u Beču.
Podsetimo, na upit "Blic Biznisa", izdvojio je glavne izazove evropskog bankarstva i ekonomije za 2026. i prokomentarisao finansije u Srbiji, a više o tome čitajte klikom na ovaj link.
Forum Centralne i Istočne Evrope u organizaciji "Fajnenšl Tajmsa", jedan od najvećih i najuticajnijih skupova posvećenih finansijama, održan je u Beču od 12 do 14. januara. Okupio je više od 2.000 učesnika iz 54 države. U pitanju su političari, investitori, ekonomisti, kao i čelnici banaka i drugih velikih finansijskih institucija u Evropi i svetu.