Srbija započinje izradu novog Zakona o klimatskim promenama
Evropska unija uvodi stroge carine na proizvode iz zemalja bez regulacija emisija, što direktno pogađa ključne srpske izvozne sektore poput čelika, aluminijuma i energetike
Ako je suditi po važnim dokumentima koji ovih dana izlaze iz radionice Ministarstva zaštite životne sredine, za kabinet ministarke Sare Pavkov nema odmora, jer nakon nedavno usvojene Strategije zaštite životne sredine do 2033. godine, ovih dana počela je i priprema za izradu potpuno novog Zakona o klimatskim promenama.
Dokument pod nazivom “Polazne osnove”, koji je stavljen na javni uvid 7. avgusta i biće do 21. 2026. godine, ne predstavlja kozmetičku izmenu starog propisa iz 2021, već temeljan reset domaće klimatske i ekonomske politike.
Logično pitanje je zašto se onda menja zakon koji je praktično tek počeo da se primenjuje?
Odgovor leži u Briselu i takozvanom paketu “Fit for 55” (Spremni za 55), rešenjima definisanim u nedavno usvojenoj Strategiji zaštite životne sredine do 2033. godine,ali i pravcima veznim za ekonomski pragmatizam.
Opet CBAM
Naime, Evropa se od 2021. do 2026. godine dramatično promenila, drastično pooštrila svoje klimatske ciljeve i odlučila da ekonomski uvede penale za sve one koji ne prate njen zeleni ritam.
Da bi ga ispratila i priključila se ovom "zelenom vozu" Srbija mora da izabere , da li će se hitno prilagoditi novoj epohi, ili će njena privreda platiti paprenu cenu kroz međunarodne takse.
Glavni pokretač ovih korenitih izmena je skorašnja puna primena Evropskog mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM).
Reč je o svojevrsnoj “ugljeničnoj carini” koju Evropska unija uvela za uvoz robe iz zemalja koje nemaju regulisane i naplaćene emisije štetnih gasova.
Pod direktnim udarom našli su se najvažniji srpski izvozni aduti: industrija čelika, aluminijuma, cementa, hemijskih đubriva, ali i sam elektroenergetski sektor. Novi zakon zato više nije samo ekološko pitanje i “ispunjavanje briselskih kvačica”, već prvorazredni ekonomski i nacionalni interes.
On mora da postavi pravni okvir za budući domaći sistem trgovine emisijama, pandan evropskom EU ETS, kako bi srpska privreda uopšte preživela evropski ekološki filter.
- Donošenjem novog zakona biće unapređen sistem upravljanja klimatskim promenama u Republici Srbiji i stvoreni uslovi za postepeno dostizanje standarda i ispunjavanje zahteva Evropske unije u oblasti klimatske politike, smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove - stoji u Polaznim osnovama kao ciljevi koji treba da se postignu novim Zakonom.
Ne treba zaboraviti da je prethodni zakon iz 2021. godine obavio pionirski posao i postavio teorijske osnove, ali je u praksi pokazao značajne nedostatke u implementaciji. Institucije su ostale bez jasnih operativnih nadležnosti, a koordinacija između ministarstava, teškog energetskog sektora i privrede često je podsećala na gluve telefone.
Srbija se zagreva brže od drugih
Objavljene Polazne osnove otvoreno targetiraju ovaj problem. odnosno novi zakon ima zadatak da precizno podeli kart, ko meri, ko izveštava, ko kažnjava, a ko kontroliše štetne emisije.Pored smanjenja štetnih gasova, ogroman fokus biće stavljen na adaptaciju.
Srbija se, prema podacima klimatologa, zagreva brže od globalnog proseka.
Katastrofalne suše, lokalne poplave i letnji toplotni talasi više nisu teorijska pretnja sa televizije, već realnost koja svake godine odnosi milione evra iz poljoprivrede i državnog budžeta.
Novi propis mora pravno da obaveže državu i lokalne samouprave da infrastrukturu planski prilagođavaju klimatskim ekstremima. Da ne zaboravimo da su neki koraci već napravljeni pa je od 1. januara ove godine počela primena Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM).
U usto vreme Srbije je usvojila i Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda.
Ministarstvo zaštite životne sredine ostavilo je rok za dostavljanje komentara i sugestija na Polazne osnove do 21. avgusta 2026. godine. Deo nevladinog sektora i ekoloških organizacija već je upozorio da je period od desetak dana usred avgustovske sezone odmora premalo za analizu ovako značajnog dokumenta.
Sa druge strane, ekonomski analitičari opominju da vremena za čekanje nema jer domaća privreda već trpi pritiske evropskih kupaca koji zahtevaju “čiste” proizvode, a hitna transformacija energetskog sektora, pre svega EPS-a, zahteva čvrst i jasan zakonodavni oslonac.
Komentari do 21. avgusta
Građani, struka i privrednici svoje predloge mogu poslati elektronski na imejl adresu Odeljenja za klimatske promene (krnic.kristina@eko.gov.rs) ili klasičnom poštom na adresu Omladinskih brigada 1 u Beogradu.
Dakle, prvi korak je napravljen i izvesno je da do 21. avgusta mogu da se dostave komentari. Ono što je neizvesno to je kada će se naći u skupštinskoj proceduri, jer iako formalni i fiksni datum za usvajanje novog Zakona o klimatskim promenama, nije preciziran , jasno je da nije poželjno da se odugovlači jer sat privrede uveliko otkucava. Ministarstvo zaštite životne sredine je tek otvorilo prvu, ranu faze konsultacija o Polaznim osnovama. Nakon zatvaranja ovog prozora 21. avgusta 2026. godine, sledi detaljna izrada samog teksta Nacrta zakona, a potom i obavezna zvanična javna rasprava. Ipak, stvarni rokovi diktirani su spolja.
Evropska unija je već pokrenula punu primenu CBAM mehanizma, što znači da domaći izvoznici nemaju luksuz višegodišnjeg čekanja na regulativu.
Kako bi se izbeglo masovno odlivanje novca srpskih firmi u budžet EU, stručna javnost procenjuje da bi zakon morao proći vladine procedure i skupštinsko usvajanje u najkraćem realnom roku, idealno do kraja ove ili početka naredne godine, nakon čega bi trebalo da sledi hitno usvajanje podzakonskih akata koji će privredi omogućiti disanje na evropskom tržištu.
Sve u svemu, novi Zakon o klimatskim promenama biće lakmus papir za Srbiju.
On će pokazati da li smo spremni za duboku dekarbonizaciju i modernizaciju industrije, ili ćemo ostati energetski zastarelo ostrvo na periferiji Evrope koje skupo plaća sopstveno kašnjenje.
Teret tranzicije biće finansijski težak, ali je cena nečinjenja daleko veća.
