"Transparentnost je postala ključna valuta na tržištu rada!" Milosavljević za "Blic Biznis" o trendovima, izazovima i promenama koje stižu u 2026.
Hibridni model rada postao je standard, dok se fleksibilnost i jasna komunikacija podrazumevaju od poslodavaca
Najveća potreba je za radnim mestima koja direktno doprinose rezultatima poslovanja, kao i za zanatlijama i stručnjacima
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Tržište rada u Srbiji nije ostalo imuno na promene u 2025. Dinamika koju je izazvala veštačka inteligencija na svim poljima nije zaobišla ni ovaj deo privrede. Stoga se ubrzano menja percepcija poslovanja, što se odražava i na stavove prilikom zapošljavanja. Kako je sve to izgledalo, šta traže kandidati, a šta poslodavci; šta je valjalo, a šta bi trebalo unaprediti za "Blic Biznis" u prazničnom intervjuu govori HR stručnjak Nikola Milosavljević.
"Ako bih morao da izdvojim jednu reč za 2025, to bi bila – opreznost", započinje on naš razgovor.
Blic preporučuje
*Koji trendovi u oblasti zapošljavanja su obeležili 2025?
Posle godina euforije, brzih zapošljavanja i “lovljenja talenta po svaku cenu”, tržište se primirilo kada pričamo o poslodavcima ali i zaposlenima. Kompanije su postale pažljivije u planiranju zapošljavanja, kandidati selektivniji, a očekivanja sa obe strane konkretnija. Ono što i dalje vidim kao ozbiljan problem je nerazumevanje nekih poslodavaca da se tržište ozbiljno promenilo, a da oni žive priču od pre 10 godina.
Ove godine videli smo povratak fokusa na produktivnost, održivost timova i stvarne veštine, a ne samo na titule i potencijal. Dosta kompanija je ove godine radilo na restruktuiranju timova, neki zaposleni koji su se godinama provlačili na staru slavu ostali su bez posla, ali sve je to očekivano kada krene kriza. Ipak, hibridni model rada je postao standard, a ne benefit, dok je fleksibilnost prestala da bude pregovaračka karta – ona se podrazumeva.
*Koje su pozicije bile najtraženije?
Najtraženije su bile pozicije koje direktno doprinose biznis rezultatu. Pre svega:
- IT stručnjaci, ali ne više “svi IT-jevci”, već vrlo specifični profili kao što su data i AI stručnjaci,
- inženjerske i tehničke pozicije,
- kao i operativni profili u logistici, proizvodnji i uslugama.
Naravno uvek se traže viljuškaristi, magacioneri i zanatlije koje ozbiljno fale na tržištu.
Zanimljivo je da se vratio interes za klasične uloge – dobre menadžere, tim lidere i stručnjake koji znaju da vode ljude, ne samo procese. Jer nekako smo postali svesni da je fokus na kvalitetnim ljudima.
*Koje osobine su poslodavci najviše tražili?
Već nekoliko godina se priča o “kulturološkom fitu”, ali ove godine se pričalo o odgovornosti, prilagodljivosti i sposobnosti da se posao završi. Poslodavci su tražili ljude koji razumeju širu sliku, znaju da komuniciraju i da preuzmu odgovornost, naročito u neizvesnom okruženju.
Otpornost na promene, spremnost na učenje i emocionalna inteligencija postali su važniji od savršenog CV-ja.
*Šta je ključno ljudima koji traže posao, koji su im kriterijumi?
Ljudi danas ne traže samo platu – traže smisao, stabilnost i poštovanje. Plata jeste uvek najvažniji faktor po svim istraživanjima, ali nije dovoljna ako nema jasne uloge, normalne komunikacije i realnih očekivanja.
Kandidati sve više pitaju:
- Kako izgleda moj radni dan?
- Ko me vodi i kako?
- Da li se ovde ostaje ili samo preživljava?
Transparentnost je postala ključna valuta na tržištu rada.
*Kakvo je Vaše mišljenje o zapošljavanju stranih radnika u Srbiji?
Zapošljavanje stranih radnika je realna potreba tržišta i odgovor na manjak domaće radne snage. Međutim, problem nastaje kada se taj proces svodi samo na "popunjavanje rupa". Nažalost, video sam ove godine dosta loših primera, iskorišćavanja tih zaposlenih koji nisu upoznati ni sa našim zakonodavstvom ni kulturom. Imam utisak da nismo baš tako otvoreni i dobri domaćini, kako inače volimo da naglasimo.
Ako ne radimo ozbiljno na integraciji, jeziku, kulturi i uslovima rada, rizikujemo paralelna tržišta rada i dugoročne probleme. Strani radnici nisu kratkoročno rešenje – oni postaju deo društva i sistema, hteli mi to ili ne.
Ipak moj savet poslodavcima je uvek jasan – povećajte vašim zaposlenima zarade, obezbedite kvalitetniju komunikaciju i posvetite se više njihovom zadovoljstvu i nećete morati da zaposlite strane radnike. Samo stavite sve na papir i prilično je jasna matematika.
*Koji su bili najveći izazovi u HR sektoru? Šta se promenilo?
Najveći izazov je bio – balansiranje između očekivanja biznisa i realnosti ljudi. HR je često bio između "smanji troškove" i "zadrži ljude", što nije jednostavna pozicija. Sam pritisak na reorganizaciju, smanjenje troškova, a sa druge strane zadržavanje pozitivne atmosfere i zadržavanje najboljih bila je noćna mora ove godine za HR kolege.
Promena je u tome što HR više ne može biti samo administracija ili lepak za probleme. Od HR-a se očekuje da razume biznis, podatke i ljude – istovremeno.
*Da li biste ukazali na poseban problem kada je korporativna kultura u pitanju?
Najveći problem je deklarativna kultura. Kompanije često pričaju jedno, a rade drugo. Ljudi to danas vrlo brzo prepoznaju i ne pristaju više na prazne parole. Kultura se ne gradi sloganima, već ponašanjem lidera – pogotovo u kriznim situacijama. Tu se sve vidi.
*Kako biste ocenili tržište rada i aktuelnu ponudu poslova u Srbiji?
Tržište rada je aktivno, ali selektivno. Poslova ima, ali dobrih poslova je manje nego oglasa. Kandidati su oprezniji, a kompanije zahtevnije.Rekao bih da smo u fazi stabilizacije – bez naglih skokova, ali sa jasnim razdvajanjem onih koji nude kvalitetne uslove i onih koji samo “traže ljude”.
Kako AI utiče na tržište rada, zapošljavanje i HR sektor?
AI već menja način na koji zapošljavamo – od selekcije radnih biografija do analize učinka. Ali važnije pitanje nije šta AI može, već kako ga koristimo.
AI neće zameniti HR, ali će zameniti one koji ne znaju da rade sa njim. Fokus se pomera sa administracije na strategiju, odnose i donošenje odluka. Moj savet je uvek – stavite ljude na prvo mesto, AI je samo alat.
*Kakve su Vaše prognoze za 2026?
Mislim da će biti godina dodatnog diferenciranja. Kompanije koje su ulagale u ljude, procese i kulturu imaće prednost. Ostali će se suočiti sa većim odlaskom zaposlenih i težim zapošljavanjem.
AI će postati standardni alat, a ne inovacija. Ljudi koji znaju da kombinuju tehnologiju i ljudski pristup biće najtraženiji.
*Da li vidite Srbiju kao "odličnog poslodavca" u budućnosti?
Srbija ima potencijal, ali još nije tamo. Da bismo postali dobar poslodavac, moramo da unapredimo radne uslove, vladavinu prava, sistem obrazovanja i odnos prema radu. Jednostavno sve je povezano i jedno bez drugog ne može da funkcioniše. Sve dok u oglasima stavljamo kao benefit redovnu platu, prijavu na osiguranje i laptop nećemo biti dobar poslodavac.
Ako budemo ulagali u kvalitet, a ne samo u brzinu i jeftinu radnu snagu – da, možemo. Ako ne, bićemo samo tranzitna stanica za talente koji će raditi za globalne kompanije van ove zemlje.