Kako su kriza i nova kreditna politika postali problematični za mnoga finansiranja?

• Suzana Lakić Odgovorni urednik “Blic Biznisa”. Diplomirala novinarstvo i komunikologiju na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. U Ringieru zaposlena od 2009. godine. Radeći u Ekonomist magazinu i Blicu, tokom 17 godina, uradila je na stotine intervjua sa najuticajnijim ljudima iz sveta ekonomije, privrede i finansija u zemlji i inostranstvu. Dugo godina je sarađivala i pisala za najuticajnije nedeljnike u Srbiji - Bankar, Emagazin, Evropa, Status, Belgrade Times, Biznis i Finansije... Više puta nagrađivana za svoj rad, između ostalog nagradama za odgovorno i istraživačko novinarstvo Kluba privrednih novinara, Privredne komore Srbije i NALEDA. Na poziv Banjalučke berze i institucija na tržištu kapitala Crne Gore više puta držala predavanja o srpskom tržištu kapitala. Učesnik je brojnih seminara i radionica u zemlji i inostranstvu sa fokusom na ekonomiju, finansije i privredu.

18. maj 2023. 08:25

Komentara 0

Proteklih godina kada su stope bile blizu nule, krediti su se lako odobravali i uzimali. Kreditne stope su bile niske, a često su i uslovi bili blagi. Posledično tome, ukupni dug domaćinstava u SAD-u ovih je dana premašio je 17 triliona dolara, prvi put u istoriji. Potrošači se sve više zadužuju što je ok kada su kamatne stope blizu nule, ali baš i ne kada su +5%. Regionalna bankarska kriza dodatno je smanjila dostupnost kredita, što postaje problematično za mnoga finansiranja, a ona su krvotok ekonomije.