"U Srbiji hrana sazri pre, to je nama problem!": Jedan od ključnih ljudi Nacionalnog centra Poljske za "Blic Biznis" o ekspanziji i problemima agro sektora
Poljska poljoprivredna industrija beleži značajan rast izvoza
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Pjotr Kondračov, direktor Odeljena za razvoj tržišta i izvoza, odgovoran za međunarodnu saradnju pri Nacionalnom centru za podršku poljoprivredi Poljske (KOWR), za "Blic Biznis" je govorio o unutrašnjim i spoljnim izazovima na poljskom tržištu i dao smernice koje mogu pomoći razvoj lokalne i globalne poljoprivredne proizvodnje.
- Mislim da najveći izazov proizilazi iz proizvoda za koje smo specijalizovani. Naši ključni proizvodi dolaze iz sektora mesa. I koliko znate, sektor mesa ne samo u Evropi, već i u celom svetu, pod uticajem je različitih pitanja kvaliteta i ograničenja u kontroli kvaliteta koja sprovode različite zemlje kupci. Dakle, zapravo najveći izazov za naš izvoz su ograničenja koja nameću zemlje uvoznice i mi moramo da se nosimo sa njima.
Blic preporučuje
Na unutrašnjem tržištu, misli da su najveći izazov za sve, i to će biti realnost još dugo vremena, upravo brze promene u ponašanju potrošača. Navodi zanimljiv primer.
"Nije samo slučaj povećanja vegetarijanske ishrane jer bi to bio veoma jednostavan odgovor, već, na primer, na poljskom tržištu postoji trend koji se ne primećuje skoro nigde u Evropi. Možemo reći, na poljskom to zovemo „dijetom iz kutije“ (box diet). Kada putujete po Varšavi, većina reklama koje se odnose na hranu su reklame kompanija koje proizvode svakodnevnu ishranu za svakog potrošača i isporučuju je direktno na kućnu adresu. To je praktično i po meri, skoro po meri, ali šta to znači? To znači da umesto kupovine sirovog mesa u lokalnoj prodavnici, prosečan potrošač u velikom gradu kupuje, možete reći, već pripremljenu večeru bez kupovine, bez sirovog mesa, krompira, šargarepe i tako dalje, a proizvođači moraju da se prilagode toj situaciji. Najveća kompanija u Poljskoj koja proizvodi ovakve kutije, kako sam pročitao finansijski izveštaj iz prošle godine, saopštila je da prelazi 170 miliona evra godišnje i to je jedina kompanija među njima. Dakle, takva situacija može veoma brzo promeniti unutrašnje tržište", upozorava naš sagovornik.
Na pitanje ima li rešenja, odgovara negativno: "Nema ga. Jedino što preostaje je prilagođavanje. Morate raditi u skladu sa ponašanjem potrošača. Morate pronaći način da radite sa tim. Na primer, sada možemo da kombinujemo sektor mlečnih proizvoda sa "kutijom". Najveći poljski prerađivač mlečnih proizvoda direktno sarađuje sa ovom velikom kompanijom koja proizvodi hranu u kutiji i prodaju svoje proizvode putem ovog kanala".
Srpska i poljska poljoprivreda
Poseta nije mogla da prođe bez pitanja o odnosu Srbije i Poljske.
"To je teško pitanje. Zašto? Zato što su mnogi proizvedeni proizvodi, posebno sirovine, konkurentni za poljski sektor. Pored toga, problem je što je vegetaciona sezona u Srbiji, tj. period kada se neke stvari stižu, malo je raniji nego u Poljskoj, tj. proizvodnja u Srbiji je već veoma dobra. U Srbiji su neki proizvodi spremni ranije, dok ne počnu da sazrevaju i stignu u Poljsku, što je pravi problem za nas", iskren je Kondračov.
Kao što je lako pretpostaviti, dodaje, većina ovih problema tiče se proizvodnje voća i povrća, a posebno su najveći poremećaji u poslednjih nekoliko godina bili u sektoru takozvanog mekog voća kao što su šljive, trešnje, maline...
Dobre promotivne prakse
Direktor KOWR-a govorio je za "Blic Biznis" i o dobrim praksama ove zemlje u kontekstu promocije proizvoda. Evo šta bi Srbija, ali i druge zemlje mogle naučili.
"Prvo i osnovno doslednost, a zatim i kvalitet proizvoda. Znam da zvuči pomalo trivijalno, ali sam dao ovaj primer posebno sa mlečnom industrijom. Mislim da su i naši poljski i srpski proizvođači jako vredni i disciplinovani u poslu i da je to osnova za uspeh i dobre proizvode. U Poljskoj proizvođači očekuju, očekivali su i verovatno će uvek očekivati, da se posebno problemi vezani za promociju proizvoda rešavaju brzo i da će se i sporazumi sa industrijom potpisivati veoma brzo, ali naše iskustvo nam pokazuje drugačije. Strpljenje je ključno", kaže on.
Imali su, dodaje, iskustvo sa jednim proizvođačem jabuka sa kojim su sarađivali, koji se trudio da razume kako oni funkcionišu, išao na sastanke sa njima četiri godine kada su izlagali na sajmu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i onda je vlasnik te kompanije došao kod njega posle četvrtog puta i rekao: „Pratim vas četiri godine i proveravam da li dolazite. Sada kada ste ovde, hajde da potpišemo sporazum".
Ova anegdota pokazuje kako međunarodni proizvođači cene vrednosti koje je naveo i da bi to mogao biti savet poljoprivrednicima širom sveta, pa i u Srbiji, zaključuje on.
Podsetimo, ekipa "Blic Biznisa" je imala priliku u novembru bude deo programa "Puls Evrope - medijske posete EU", koji podrazumeva obilazak zemalja Evropske unije u cilju upoznavanja sa evropskim praksama u različitim oblastima. Ove godine je centralna tema bila "Poljoprivreda u Poljskoj - uspešna evropska priča". Upriličene su posete najvišim institucijama koje su zadužene za razvoj agrara nakon ulaska zemlje u evropsku zajednicu 2004, kao i obilazak poljoprivrednika i stočara u gradu Poznanj.
Statistika, inovacije i kvalitet
Kondračov je medijima iz Srbije govorio o trenutnoj situaciji u sektoru poljoprivrede i upoznao sa osnovnim poljima rada Nacionalnog centra.
Prema njegovim rečima, proizvode više nego što troše i taj višak uglavnom izvoze.Višak takođe koriste da promene navike u ishrani Poljaka, počevši od škola, to im je najvažniji projekat. Izvoz porastao 11 puta otkako su ušli u EU 2004. Sve to vreme izvoze više nego što uvoze. Izvoze na razna tržišta sveta, ali najviše u Evropsku uniju. Izvoz u 2024. iznosio 54 milijarde evra. U 2024. je isplaćeno i 150 miliona evra iz evropskih fondova. Od toga je 25-26 miliona evra namenjeno za promociju poljskih proizvoda.
Istakao je da je Poljska jaka u preradi prehrambenih proizvoda. "Ako kupite lososa iz Norveške, postoji velika verovatnoća da je dimljen u Poljskoj. Čajevi se pakuju ovde, kao i mnogi slatkiši", kaže on. Dodaje da je ova zemlja veliki uvoznik i izvoznik banana.
Važan im je kvalitet proizvoda. Imaju projekat takozvanih pasoša za proizvode. "Gde god da se kupi poljski proizvod u svetu, mogu se vide podaci o njemu, na primer, gde je proizvedeno, na koji način i slično.
Mlečna industrija
Dotakao se i razvoja poljske mlečne industrije.
"Proizvođači mleka su se plašili konkurencije nakon ulaska u EU, odnosno da mogu opstati samo velike firme i proizvođači. Sada se većina mlečnih proizvoda proizvodi od poljskog mleka. Najbolji proizvođači su u istočnom delu zemlje, a očekivalo se da to budu oni na zapadu. Oni su napredovali jer su verovali u pozitivne promene i nove prakse nakon ulaska u EU", objasnio je on.
Najbolji proizvođači su im, kako kaže, u kooperativi - nekoj vrsti zadruge. U celom sektoru postoji samo 1 privatna kompanija, a ostalo su mali, samostalni proizvođači, kaže Kondračov. Ranije je potrošnja bila 150-160 litara mleka (bez putera), a trenutna potrošnja po glavi stanovnika iznosi 276 miliona litara. Ceo mehanizam je doprineo promeni navika Poljaka da koriste više mleka i mlečnih proizvoda, pa se tako može i proizvodnja da se razvija. Približno 30 odsto mlekarske proizvodnje se izvozi, pa se, kako kaže, čak se i u Koreji može naći poljsko mleko.
O podsticajima
Kondračov je odgovorio novinarima i na pitanja koja su se ticala podsticaja za mlekarstvo.
"Davanje, vrsta i visina podsticaja zavise od regiona gde se farma nalazi jer Poljska ima veoma različite klimatske i geografske razlike, a to utiče na proizvodnju. Primera radi, zavisi koja vrsta krave, ako je u pitanju poljska crvena u planinskim predelima, onda su podsticaji viši i slično. Srednji, tačnije prosečan broj krava na farmi je 11. U delovima gde je velika proizvodnja nisu tako male farme. Tu će biti na stotine grla i biće automatizovana proizvodnja. Jedan poljski poljoprivrednik proizvede više od srednjeg proizvođača u drugoj regiji."
Poljoprivredno zemljište
KOWR, kako je rekao, prati dešavanja koja se tiču poljoprivrednog zemljišta. Sarađuju sa poljoprivrednicima i daju im zemlju pod zakup da bi mogli da proizvode. Zakon je takav da imaju prioritet u kupovini poljoprivrednog zemljišta.
Milion i 700 hektara zemljišta je u vlasništvu države. Centar ima 30 odsto od toga. Računica im je, kako kaže, da mogu da poljoprivrednici mogu da zarade više ako imaju više zemljišta. Zato se trude da spajaju parcele i prodaju ih tako velike za više novca. Komplikovano je za strance da kupe zemlju, dodaje. To je regulisano njihovim zakonom još u 20. Veku, posle Prvog svetskog rata, a seže i mnogo dalje u prošlost.
Cena izdavanja zemljišta zavisi od regiona i potražnje. Računa se na osnovu moguće količine koja se dobija sa zemlje i srednja cena je oko 300 evra po hektaru.
Statistika
Delatnost Centra je i obrada statistike koja pomaže poljoprivrednicima, ističe on. Obrada tržišnih podataka je ključna jer bez odgovarajućih podataka nema izvoza i drugih aktivnosti, smatra. Imaju i odeljenje za inovacije.
Rasni konji
Pored upravljanja poljoprivrednim dobrima, KOWR se bavi i uzgojem stoke i biljaka stvarajući kvalitetan genetski materijal, koji poljoprivrednici mogu da koriste. Time se bavi posebno preduzeće koje je u njihovom vlasništvu. Istakao je da su već 30 godina vlasnici najbolje uzgajivačnice arapskih konja, što im je izuzetno važno. Ova tradicija datira još iz perioda pre Prvog svetskog rata. Svake godine se održava licitacija tih rasnih konja, dolaze, kako kaže, šeici, glumci i druge ličnosti koje žele da uče od njih o uzgoju ili pazare sebi plemenitog ljubimca.
Program za pomoć najugroženijima i hrana za škole
Kondračov je u svom zvaničnom izlaganju još istakao da sprovode program za podršku najugroženijima. Od 2004, kada su ušli u EU, koriste evropske sisteme da pomognu ljudima koji ne mogu da kupe hranu. Prvi projekat 2004. je podrazumevao kupovinu namirnica za 10 miliona evra, a trenutno je taj iznos 100 miliona evra godišnje. Takođe se zalažu za zdravu ishranu u školama i svojim mehanizmima pomažu da do njih stignu zdrave namirnice.
*Uskoro još tekstova o privredi Poljske, zemlje za koju se smatra da je na putu da postane jedna od najjačih evropskih ekonomija. Samo u poslednjem kvartalu je porasla za tri odsto, pa je nazivaju i "pokretačkom snagom EU" ili "novom Nemačkom"