Evropa između čekića i nakovnja: Globalne posledice ekonomskog zaokreta SAD na trgovinu i tehnološki razvoj
Centralna banka SAD-a suočava se s pritiskom aktualne administracije u svrhu podrške ekspanzivnim monetarnim politikama
Promena ekonomskih politika SAD-a izazvala je napetosti i prilagođavanje na globalnom nivou, s posebnom osetljivošću u Evropi
Komentara 1
Slušaj vest
0:00/
0:00
Otprilike u ovo vreme prošle godine, neposredno nakon predsedničkih izbora u SAD, povratak Donalda Trampa u Belu kuću otvorio je čitav niz pitanja i nedoumica. Velikodušan u obećanjima, ali tanak u njihovom sprovođenju, novi/stari predsednik je ozbiljno nameravao da drastično promeni tok globalne trgovine i, godinu dana kasnije, može se bez oklevanja zaključiti da je ovu ideju zaista sproveo u delo, pri čemu je žestoki trgovinski rat svakako najopipljivije dostignuće njegove vladavine u prvoj godini njegovog drugog mandata.
Ako vratimo film unazad, takav razvoj događaja nije iznenađujući, ali intenzitet haosa je ipak zatekao ostatak sveta nespremnog (što verovatno najbolje dokazuje pomalo bizarna epizoda najave „recipročnih“ carina), grozničavo tražeći adekvatne odgovore na dramatičan zaokret u ekonomskoj politici SAD, koji je Evropu, stešnjenu između čekića i nakovnja, barem nominalno, pretvorio u jednog od najvećih gubitnika.
Blic preporučuje
Promena ustaljenih uloga
Čekić u ovoj priči je, naravno, izolacionistički pristup koji sada sistematski sprovodi Bela kuća, dok Kina figurira kao nakovanj, vatreno zastupajući vrednosti globalizacije. Teško je dovoljno naglasiti ironiju, ali obrt uloga, u kojem se bastion slobodne trgovine pretvorio u protekcionizam, a nekada zatvorena zemlja u razvoju, pod strogom kontrolom partijske nomenklature, selektivno usvojila određene postulate tržišne ekonomije, zapravo predstavlja logičan sled događaja. Uporno prkoseći ekonomskom establišmentu, Majkl Petis o tome govori godinama, upozoravajući na dalekosežne posledice strateške orijentacije druge svetske ekonomske sile - u sistemu spojenih sudova, niko ne može sebi da priušti luksuz kreiranja i sprovođenja nezavisne ekonomske politike.
Stari kontinent brzo preuzima ulogu surogata, pretvarajući se u ključnu izvoznu destinaciju Kine.
Stvari su funkcionisale sve dok je američka administracija bila spremna da prihvati ulogu ključne destinacije za kineske izvoznike, tolerišući duboku eroziju domaće industrijske baze. Dok je američka ekonomija, razvijajući opasnu zavisnost od konkurentnije industrije iz Azije i Evrope, rasla pre svega na krilima domaće potrošnje, upravo je ta komponenta u Kini preuzela prevlast, indirektno subvencionišući fascinantno širenje domaćih industrijskih kapaciteta. Iako je Tramp odlučio da tome stane na kraj, iluzorno je očekivati da će se stvari promeniti preko noći - drastično veće carine na uvoz proizvoda iz Kine ne mogu jednostavno istopiti ogroman deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni.
Na kraju krajeva, kineska industrija preusmerava deo svog izvoza preko trećih zemalja, menjajući geografsku distribuciju američkog uvoza, ali ne i hronični problem američkog deficita. U međuvremenu, ekonomisti bliski partijskim liderima sve češće govore o potrebi jačanja domaće potrošnje, ali čak i ako to nije samo deklarativni stav lišen opipljive suštine, nemoguće je promeniti stvari u kratkom roku. Barem ne bez značajnih žrtava, poput primetnog usporavanja ekonomskog rasta, a taj scenario, izgleda, niko u Kini ozbiljno ne razmatra.
Fed u službi (dnevne) politike
Zbog toga, umesto fundamentalnog resetovanja, stvari se menjaju po liniji najmanjeg otpora. Trend je sve lakše uočljiv, pre svega na Starom kontinentu, koji brzo preuzima ulogu surogata, pretvarajući se u ključnu izvoznu destinaciju za kinesku industriju. Istovremeno, Kina vešto koristi svoje adute, poput kvazi-monopola u eksploataciji i preradi retkih metala, ucenjujući i SAD i Evropu nizom ograničenja i administrativnih barijera koje značajno komplikuju proces razdvajanja.
Rezultat je svojevrsni začarani krug u kome, na primer, evropska automobilska industrija, jedan od najvažnijih generatora ekonomske aktivnosti, postaje talac trgovinskog rata, a samim tim i značajna poluga kineskog uticaja. Bez retkih metala i visokotehnoloških komponenti iz Kine, doprinos industrijskih giganata poput Folksvagena već slabom ekonomskom rastu širom Evrope bio bi mnogo manji, ali istovremeno, neprekidno snabdevanje komponentama sa Dalekog istoka ozbiljno ugrožava opstanak evropske industrije (prema već viđenom američkom scenariju) i preti poplavom jeftinog uvoza iz Kine.
Napuštena od svog bivšeg saveznika, Evropa zaista nema vremena za gubljenje, ali idila ne postoji ni sa druge strane Atlantika. Jedan od uočljivijih sporednih efekata zatvaranja, u pokušaju da se smanji hronična zavisnost od uvoza, svakako je rast cena. Koliko god Tramp, uz svesrdnu podršku ključnih ličnosti u aktuelnoj administraciji poput ministra finansija Skota Bezanta, pokušavao da stvari prikaže drugačije, deo tereta radikalnog zaokreta u ekonomskoj politici očigledno pada na leđa potrošača. Solidne stope ekonomskog rasta i objektivno niska stopa nezaposlenosti (4,4 odsto u septembru) nikako ne zahtevaju tretman u vidu ekspanzivne monetarne politike. Međutim, u odsustvu izraženije volje za fiskalnu konsolidaciju, budžetski deficit ostaje neuralgična tačka američke ekonomije, a problem intenzivnog zaduživanja za njegovo finansiranje najlakše je ublažiti kratkoročno – nižim kamatnim stopama.
Od aprila i najave viših carina na uvozne proizvode, stopa inflacije postepeno i kontinuirano raste: poslednji put je bila ispod ciljanog nivoa od dva procenta godišnje početkom 2021. godine, a trenutno se kreće oko tri procenta. Ova činjenica u velikoj meri objašnjava uzdržanost kreatora monetarne politike, koji su prvi potez napravili tek u septembru, okončavši osmomesečnu pauzu. U oktobru je usledilo novo smanjenje ključnih kamatnih stopa (trenutno u rasponu od 3,75 do 4 procenta), što mnogi tumače kao ustupak administraciji, uslovljen žestokim verbalnim napadima i pretnjama vladinih zvaničnika.
Da li želite visokotehnološki balon?
Tramp grozničavo pokušava da stekne kontrolu nad centralnom bankom kako bi je pretvorio u pouzdan instrument za postizanje kratkoročnih ciljeva i omogućio jeftinije zaduživanje za finansiranje rastućih apetita za javnom potrošnjom. Pitanje je koliko dugo, i u kojoj meri, će finansijska tržišta tolerisati agresivan pokušaj takvog kooptiranja. Istorijska iskustva i istraživanja izvedena iz njih ne ulivaju previše nade u srećan ishod, ali Tramp, izgleda, ide bez krčmara, piše Poslovni dnevnik. Inflacija je, bez ikakve sumnje, u velikoj meri koštala demokrate poraza na nedavnim izborima, zbog čega Bela kuća sve više pribegava problematičnim budžetskim intervencijama, kupujući naklonost određenih segmenata nezadovoljnog biračkog tela.
Posle zagarantovane pomoći poljoprivrednicima, pominju se i svojevrsna dividenda kojom bi administracija kanalisala rast prihoda od carina, iako više carina ni približno nije u stanju da zakrpi rupe u budžetu. Očigledno je da je kupovina naklonosti birača zapravo samo prelivanje iz praznog u prazno, a račun još nije stigao. Pesimisti imaju tendenciju da koriste istu frazu da opišu investicioni bum u sektoru veštačke inteligencije, ali događajima na Volstritu već mesecima dominiraju optimisti. Tragove nezadovoljstva potezima aktuelne administracije tamo je gotovo nemoguće videti, jer je indeks S&P 500 od početka godine zabeležio više nego solidan rast od 14 odsto.
4,4 procenta
To je bila je stopa nezaposlenosti u SAD u septembru
U poređenju sa ovogodišnjim minimumom, postavljenim početkom izuzetno turbulentnog aprila, vrednost indeksa je porasla za čak trećinu, dok je Nasdaq Composite, pouzdan indikator interesovanja investitora za akcije visokotehnološkog sektora, ostvario impresivan rast od 50 procenata u posmatranom periodu. Glavni pokretač talasa optimizma je upravo veštačka inteligencija, a harmonična simbioza vlade i korporativnog sektora na ovom frontu svakako dodatno podstiče entuzijazam. Ipak, u očima pesimista, pozitivan trend sve više podseća na epizodu iracionalnog optimizma koja je naglo završena početkom ovog veka dubokom korekcijom i kolapsom niza, do tada, naizgled perspektivnih kompanija.
Berzanski indeksi u velikoj meri imaju koristi od spektakularnog rasta samo nekoliko najpoznatijih izdanja, a kao ilustracija visoke, zabrinjavajuće koncentracije dobitnika, možda je najbolji način uporediti je sa učinkom mlađeg i manje poznatog „brata“ globalno najprepoznatljivijeg indeksa. Naime, udeo pojedinačne akcije u sastavu S&P 500 je jednostavna funkcija tržišne kapitalizacije, zbog čega najveće kompanije imaju proporcionalno veliki uticaj na kretanje indeksa. Nasuprot tome, težina pojedinačnih akcija u S&P 500 Equal Weight indeksu je ravnomerno raspoređena, ali je rast ovog drugog mnogo skromniji i iznosi nešto više od šest procenata od početka godine.
Drugim rečima, optimisti su bacili sve karte na nekoliko ključnih protagonista u priči o razvoju veštačke inteligencije (Nvidia, Microsoft, Google...), dok ostatak tržišta beleži mnogo slabije rezultate i očigledno nije u stanju da generiše jači entuzijazam investitora. Ili, jednostavno rečeno – hajp, kako će ga oprezniji okarakterisati bez mnogo oklevanja, upozoravajući da je ogromna ulaganja, a zatim i snažan rast cena akcija, kao i prilično napregnute vrednovanja, teško opravdati skromnim profitom.
Istorija, međutim, pokazuje da je izdvajanje iz gomile izuzetno zahtevan poduhvat, koji često nagrađuje samo najupornije, najlikvidnije ili najsrećnije koji su pukom slučajnošću pogodili pravi trenutak. Svima je jasno da su vrednovanja najaktivnijih američkih akcija svakog dana sve manje u kontaktu sa stvarnošću, ali u ovoj priči niko ne želi da izgubi korak sa tržištem, zbog čega je konačni epilog masovne histerije izuzetno nezahvalan za prognoziranje. Zato je ipak potrebno biti oprezan - temelji balona tako ogromnih razmera su izuzetno krhki.
(Poslovni dnevnik)