Jedna vrsta voća u Srbiji ove godine se plaćala čak deset puta više nego lane. Umesto 30 dinara po kilogramu, srpska kupina ove sezone je dostigla rekordnu otkupnu cenu od čak 330 dinara, a razlog tome je, poput maline i šljive, značajno manji rod ovog voća.
Pre godinu dana kilogram kupina hladnjačari su u jeku berbe plaćali svega 30 dinara, što je za posledicu, s obzirom da ta cena nije pokrivala osnovne troškove proizvodnje i berbe, dovelo do toga da više od trećine kupinjaka ostane neobrano.
Ove godine, pak, proizvođači su bili zadovoljni i sa 120 dinara za kilogram, koliko se kilogram kupine plaćao na početku berbe, a sva njihova očekivanja premašila je cena na kraju sezone - 330 dinara za kupinu proizvedenu na konvencionalan, odnosno 345 dinara za kilogram organske kupine.
- Poslednju dobru cenu smo imali 2012. godine, tako da devet sezona nismo imali cenu koja je mogla da poklopi troškove proizvodnje, a kamoli da se nešto zaradi. Zato je, na primer, u valjevskom kraju pokrčena polovina zasada, a na preostaloj površini je bila primenjena loša agrotehnika, čisto da se zasad održi, jer niko nije očekivao ovako visoku otkupnu cenu. Sledi nam ponovo velika potražnja za sadnim materijalom ove jeseni i nada da će sledeće godine kupina imati solidnu cenu od bar 200 dinara, jer cena preko 300 dinara je zaista nerealna – priča Vladimir Vuković, kupinar iz valjevske Miličinice.
Kao i u slučaju maline i šljive, zbog izuzetno loših vremenskih uslova, pre svega suše, ovogodišnji prinos kupine manji je za 20 do 30 odsto, što je kao „posledicu“ imalo ovako visoku otkupnu cenu. S druge strane, kako objašnjava master inženjer voćarstva i vinogradarstva Nikola Spasojević, zahvaljujući sušnom periodu kvalitet plodova nije opadao, jer nije bilo pojave botritisa kao ranijih godina, a smanjena je bila i upotreba pesticida.
- Rod kupine je ove godine bio u proseku 15 tona po hektaru, što je sasvim zadovoljavajuće s obzirom na to da smo imali sušni period i to u najkritičnijem delu, od cvetanja do kraja berbe - kaže Spasojević.
Zbog niske otkupne cene ovog voća poslednjih nekoliko godina, procena je da su se u Srbiji površine pod kupinom smanjile, zavisno od područja, od 30 do 40 odsto. I pored toga, kako pokazuje statistika, sa godišnjom proizvodnjom od 25.000 tona kupine sa oko 4.000 hektara, Srbija se nalazi na četvrtom mestu u svetu, iza SAD, Meksika i Kine.
- Za očekivati je bilo da ova godina donese boljitak što se tiče cene, koja će sigurno biti stimulativna za proizvođače, ali i za one koji planiraju da podižu nove zasade. Mislim da će sigurno doći do povećanja površina pod kupinom u Srbiji, ali sa tim treba biti oprezan i posebnu pažnju obratiti na izbor sortimenta – ističe Spasojević.
Po njegovim rečima, procenjuje da naša država može da izveze 20.000 do 25.000 tona, a ukoliko bi se premašila ta proizvodnja najpre bi došlo do opadanja kvaliteta i pojavili bi se viškovi, što bi verovatno dovelo i do pada cene.
