Komisija za hartije od vrednosti odobrila je Dobrosavu Bojoviću ponudu za kupovinu akcija „Energoprojekt holdinga“, iako za to nisu imali dozvolu Narodne banke Srbije koja je u ovom slučaju bukvalno izigrana.
„Blic“ već nedeljama piše o pokušaju neprijateljskog preuzimanja „Energoprojekta“, građevinskog giganta, od strane Dobrosava Bojovića i njegove firme „Napred“. U centru skandala je prvo bilo višemesečno odugovlačenje Komisije oko utvrđivanja nepravilnosti kod kupovine 5,81 odsto akcije od „Napred razvoja“, što je evidentno bilo u funkciji Bojovića. Oni su ovom biznismenu potom odobrili ponudu za kupovinu akcija „Energoprojekt holdinga“, suprotno prvobitnoj odluci od 16. juna, gde je navedeno da ponuda treba da obuhvati i preuzimanje „Energoprojekt Entela“ i „Energoprojekt Garanta“, koja nije razmatrana.
Kako će se Komisija izvući iz svojih nedorečenosti, neizvesno je, ali ono što je izvesno jeste to da su pokazali da se nezakonitosti isplate i otvorili vrata da se i ubuduće obavljaju brojne manipulacije na srpskom tržištu kapitala.
Idemo redom. Komisija je očigledno svesno ignorisala zahtev NBS da pre odobravanja ponude za preuzimanje „Eenergoprojekt holdinga“ (EPHLD), „Napred“ treba da pribavi prethodnu saglasnost NBS. To potvrđuje činjenica da je NBS u svom saopštenju 5. jula jasno naznačila javnosti da se preuzimanjem EPHLD može steći i efektivna kontrola nad akcionarskim društvom za osiguranje EP „Garant“ i da bi takvo sticanje efektivne kontrole bez njene saglasnosti bilo nezakonito. Štaviše, NBS se obratila i EPHLD, ističući da je posredno sticanje akcija u EP „Garant“, preko EPHLD, uslovljeno njenom prethodnom saglasnošću.
„Taj akt NBS je odmah prosleđen u Komisiji i oni su ga imali pred sobom kad su odlučivali, ali ga iz nekih razloga nisu uzeli u razmatranje“, potvrđeno nam u pravnoj službi „Energoprojekta“.
- Jedan od razloga zašto je Komisija odobrila ponudu Bojoviću bez ove saglasnosti jeste očigledno taj što on nije u stanju da zadovolji uslove koje Zakon o osiguranju zahteva u ovakvim situacijama, s obzirom na to da je prezadužen, nema dobru poslovnu reputaciju i ne može da dokaže izvore finansiranja za kupovinu akcija. Sve to NBS vrlo detaljno kontroliše i proučava. Mnogi su zbog strogih kontrola NBS odustajali od preuzimanja osiguravajućih društava u Srbiji - kaže naš izvor koji se bavi osiguranjima.
Postavlja se pitanje šta će se desiti ako bez saglasnosti NBS, Bojović preuzme „Energoprojekt“?
- Moguće su dve solucije kojim će se potpuno izigrati NBS. Prva je da, nakon što preuzme kompaniju i dobije nazad pravo glasa kako je Komisija odlučila svojim rešenjem, Bojović nikad i ne dostavi zahtev za odobrenje ponude za EP „Garant“. Druga je da takav zahtev dostavi, ali da svesno nikad ne zadovolji uslove propisane Zakonom o osiguranju, jer njega „Garant“ uopšte i ne interesuje. U oba slučaja on će ostvariti svoj cilj preuzimanja „Energoprojekta“, a „Garant“ će biti u vakuumu, jer „Energoprojekt“ u njemu neće imati pravo glasa pa će ovo osiguravajuće društvo ostati paralisano. Vrlo je izvesno da će tada dospeti pod prinudnu upravu NBS, a štetu će trpeti samo društvo i njegovi klijenti - kaže naš izvor.
Da je postupanje Komisije sporno pokazuje i činjenica da, iako je svojim rešenjem utvrdila obavezu „Napreda“ da dostavi ponudu za sva tri društva (EPHLD, EPENTEL, EPGARANT), isto to telo sada odobrava ponudu samo za „Energoprojekt holding“ sa vraćanjem prava glasa u ovom holdingu kada se ponuda okonča. Stručnjaci kažu da je to elementarno neznanje ili vrlo očigledan dogovor Komisije sa Bojovićem jer kako Komisija uopšte može da odobri ponudu istom onom licu koje je manipulisalo na tržištu kapitala, što je sama Komisija utvrdila. Ukoliko se neki od ovih scenarija zaista ostvare i Bojoviću dozvoli otimanje „Energoprojekta“, postaviće se pitanje ko je odgovoran za štetu koju su kompanije u sastavu „Energoprojekta“ i njihovi klijenti pretrpeli usled ponašanja Komisije.
Sudski spor
Ako kojim slučajem svi ti postupci protiv Bojovića i završe pred sudom, odgovornost za greške u radu organa snosiće država i njeni poreski obveznici koji će, kao i nebrojeno puta do sada, finansirati odštete koje neko mora da nadoknadi. Pitanje je samo da li će do tada ostati išta od „Energoprojekta“, koji je, nažalost, već ušao u centrifugu oprobanog modela „tranzicione privatizacije“.
