Porez se obračunava na tržišnu vrednost nasleđene imovine, a obaveza nastaje tek kad rešenje o nasleđivanju postane pravosnažno
Većina građana koji nasleđuju od najbližih neće plaćati porez, dok udaljeniji rođaci i lica bez srodstva gotovo uvek imaju ovu obavezu
Nasleđivanje stana, kuće, zemlje ili druge imovine često otvara pitanje koje mnogi građani postave tek kada dobiju rešenje o ostavinskoj raspravi - da li se na nasleđenu imovinu plaća porez?
Odgovor nije isti za sve. Sve zavisi od toga ko nasleđuje imovinu, odnosno u kakvom je srodstvu sa preminulim. Zbog toga pojedini naslednici neće platiti ni dinar, dok će drugi imati obavezu da izmire porez državi.
Ko ne plaća porez na nasleđe?
Prema važećim propisima u Srbiji, od plaćanja poreza na nasleđe oslobođeni su najbliži članovi porodice.
To znači da porez ne plaćaju:
- supružnik preminule osobe,
- deca i usvojenici,
- unuci i ostali potomci,
- roditelji, kada ispunjavaju zakonske uslove za oslobađanje.
Za ove naslednike nasleđivanje stana, kuće, automobila, zemljišta ili druge imovine ne stvara obavezu plaćanja poreza.
Ko ipak mora da plati porez?
Za ostale naslednike pravila su drugačija.
Ako imovinu nasleđuju braća, sestre, njihova deca ili drugi srodnici, u većini slučajeva postoji obaveza plaćanja poreza.
Visina poreza zavisi od naslednog reda:
- 1,5 odsto plaćaju naslednici iz drugog naslednog reda.
- 2,5 odsto plaćaju naslednici iz trećeg i svakog daljeg naslednog reda, kao i osobe koje nisu u srodstvu sa ostaviocem.
Porez se obračunava na tržišnu vrednost nasleđene imovine, a ne na vrednost koju su naslednici sami procenili.
Postoje i važni izuzeci
Iako braća i sestre najčešće imaju obavezu plaćanja poreza, zakon poznaje i određene izuzetke.
Na primer, u pojedinim slučajevima naslednik iz drugog naslednog reda može biti oslobođen poreza ukoliko je najmanje godinu dana pre smrti ostavioca živeo sa njim u zajedničkom domaćinstvu, uz ispunjenje drugih zakonom propisanih uslova.
Zbog toga nije moguće unapred dati isti odgovor za svaki slučaj, već se svaka ostavina posmatra pojedinačno.
Kada nastaje poreska obaveza?
Važno je znati da se porez ne plaća odmah nakon smrti ostavioca.
Obaveza nastaje tek kada rešenje o nasleđivanju postane pravosnažno. Nakon toga nadležni organ utvrđuje da li postoji obaveza plaćanja poreza, koliki je njegov iznos i dostavlja poresko rešenje nasledniku.
Na šta se obračunava porez?
Osnovica za obračun nije proizvoljna.
Poreski organ utvrđuje tržišnu vrednost nasleđene imovine, pri čemu se mogu uzeti u obzir i određeni dugovi i obaveze koje terete zaostavštinu, ukoliko za to postoje zakonski uslovi.
Najvažnije pravilo koje građani treba da zapamte
Najveći broj građana koji nasleđuje imovinu od roditelja, dece ili supružnika neće imati obavezu plaćanja poreza na nasleđe.
Sa druge strane, kada imovinu nasleđuju udaljeniji rođaci ili osobe koje nisu u srodstvu sa ostaviocem, porez se uglavnom plaća, a njegova visina zavisi od stepena srodstva i tržišne vrednosti nasleđene imovine.
